ТВ Храм / Свето евхаристијско сабрање у Храму Светог Саве на Врачару

НЕДЕЉА, 26. 5. 2024 - 08:59

Извор: ТВ ХРАМ

Свето евхаристијско сабрање у Храму Светог Саве на Врачару

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију у спомен храму Светог Саве на Врачару у четврту недељу по Васкрсу, Недељу Раслабљеног, 26. маја уз саслужење Преосвећене господе епископа: западноевропског Јустина, ремезијанског Стефана и хумског Јована, Оца Рафаила игумана манастира Подмаине, као и многобројног свештенства и ђаконства.

Са благословом Његове Светости после прочитаног јеванђељског зачала сабраном верном народу беседом се обратио Епископ Јустин: "Сведоци смо тога да људи најпре траже чудо, да се нешто деси, да им се покаже знак да би кренули за Христом, међутим ако се сетимо разговора Христа са кушачем Господ Исус Христос управо мимо људске слободе коју је донео да да, одбацује да човека пороби и то на три начина: чудом, тајном и ауторитетом, ништа од тога Христос, иако је могао, није користио да би нас поробио да верујемо у Њега, да би нам наметнуо, да би нас присилио, него је дошао да би нас ослободио.

Чудо је живот, овај овде и сада, „Јер Ја дођох да имају живот и да га имају у изобиљу“, каже Господ (Јв. 10.10). Христос је дошао да нам да живот браћо и сестре и да нас научи шта је најважније, нису то ни чуда ни друге ствари, то је личност Исуса Христа, Њега да заволимо свим својим срцем, Њему да верујемо без икакве резерве и услова."

На крају Свете Литургије обратио се Патријарх Порфирије истакавши да борећи се за исцељење од сваког недуга и сваке болести наше најпре и непрестано и паралелно са сваким другим подвигом и борбом морамо да се боримо против греха у себи, против страсти у себи, јер је то грех против нашега здравља. Нека би Господ дао да се и ми трудимо да испуњавамо Јеванђеље Христово, међутим полазећи од те борбе, констатујући свој пад, своју слабост, констатујући да смо болесни, да као крајњи циљ нашега спасења и исцељења имамо не напросто одсуство болести него заједницу љубави са Христом, пуноћу живота, смисао и радост који без Христа не постоји.