ТВ ХрамЊегова Светост Патријарх српски Г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију на празник Успенија Пресвете Богородице - Велику Госпојину, 28. августа 2024. године у манастиру Раковица.
Патријарху Порфирију саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ новобрдски Г. Иларион, викар Његове Светости, свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству сестринства манастира и верног народа.
У току свете Литургије, Његова Светост рукоположио је ђакона Дарка Николића у чин презвитера.
Поучавајући сабране беседом, Патријарх Порфирије је рекао да молећи се Пресветој Богородици, немојмо се молити магијски, мислећи да је довољно да изговарамо формуле молитве и мислећи да је довољно да споља испуњавамо закон који треба да испуњавамо. Али, то је само први степен, било да се ради о посту, о милосрђу, о милостињи, о било чему. Није довољно споља испуњавамо, него све то треба да буде увод у речи - Нека ми буде по речи Твојој, Господе. Све треба да почива на вери, која је истовремено смирење, а смирење није ништа друго него опет израз - Нека ми буде по речи Твојој, Господе. То је исповедање и спознаја наших слабости и немоћи, то јест да нам је потребан Бог, исповедање те чињенице - да без Њега не можемо и да не можемо без вере у Њега.
На крају свете Литургије освештани су славски дарови.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм* * *
Успеније Пресвете Богородице
ТВ Храм
Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама, Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку, Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се чето молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дому пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; потом мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излажаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по Промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет на Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима — мноштвом ангела окружена, и рече им: „Радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.
