Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију на празник Успенија Пресвете Богородице - Велику Госпојину, 28. августа 2024. године у манастиру Раковица.
Патријарху Порфирију саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ новобрдски Г. Иларион, викар Његове Светости, свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству сестринства манастира и верног народа.
У току свете Литургије, Његова Светост рукоположио је ђакона Дарка Николића у чин презвитера.
Поучавајући сабране беседом, Патријарх Порфирије је рекао да молећи се Пресветој Богородици, немојмо се молити магијски, мислећи да је довољно да изговарамо формуле молитве и мислећи да је довољно да споља испуњавамо закон који треба да испуњавамо. Али, то је само први степен, било да се ради о посту, о милосрђу, о милостињи, о било чему. Није довољно споља испуњавамо, него све то треба да буде увод у речи - Нека ми буде по речи Твојој, Господе. Све треба да почива на вери, која је истовремено смирење, а смирење није ништа друго него опет израз - Нека ми буде по речи Твојој, Господе. То је исповедање и спознаја наших слабости и немоћи, то јест да нам је потребан Бог, исповедање те чињенице - да без Њега не можемо и да не можемо без вере у Њега.
На крају свете Литургије освештани су славски дарови.
* * *
Успеније Пресвете Богородице
Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама, Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку, Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се чето молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дому пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; потом мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излажаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по Промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет на Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима — мноштвом ангела окружена, и рече им: „Радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.