ТВ Храм

Доласком на престо изузетно образованих владара из породица Лазаревић и Бранковић у српским земљама долази до великог економског, али и културног препорода који се огледао на свим пољима. На позив владара, дошли су монаси са разних страна, како би се бавили књижевношћу и преписивали књиге. Тада се у манастирима формирају нови преписивачки центри. Иако је овде реч о једном веома тешком периоду, српски деспоти су знали да без писмености и вере нема ни опстанка државе.  

До данас нам нажалост није сачувано много тога, а велики број књига расут је по свету. У овом периоду су рукописане бројне књиге као што су: Хроника Георгија Амартола, Ромилово четверојеванђеље, Никољско четверојеванђеље, Смедеревско четверојеванђеље, Хвалов зборник, Четворојеванђеље Твртка Припковића, Копитарево јеванђеље, Радослављево јеванђеље и др. Из последње четвртине 14. века потиче Српски псалтир који се чува у државној библиотеци у Минхену, а који је од до данас сачуваних, најбогатије илуминирана српска средњовековна књига. Минијатуре које су до тада имале улогу да пропрате текст, сада постају самостално уметничко дело. 

После пада Смедерева под турску власт, 1459. године, нестали су последњи владари Србије, деспоти  из династије Бранковић и тако је на дуже време замрла успешна уметничка делатност у домаћим радионицама. 

Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике. 

У емисији учествују: 

Проф. др Оливер Томић, историчар уметности 

Проф. др Радивој Радић, историчар  

Јована Станојловић, историчар уметности, археограф