Дужност владара је била да своје задужбине опскрби иконама, књигама и богослужбеним предметима, међутим српски средњовековни владари богате дарове нису поклањали својим задужбинама само да би показали своју земаљску моћ, већ и да би изразили лепоту Божјег дома и значај и узвишеност црквених обреда који се врше у њему. У повељи краља Стефана Дечанског манастиру Дечани, наводе се и неки од тих дарова, али и један веома редак помен неког средњовековног мајстора, златара Петра са синовима. Из овог времена датира изванредно дело примењене уметности, кивот Стефана Дечанског, затим један од најстаријих предмета из дечанске ризнице, артосна панагија с представом Богородице са Христом, која је окружена светитељима, а поменућемо и крст цара Душана, који је у 17. веку уметнут у једну већу целину.
У овом периоду приметна је велика продукција рукописних књига. До тога је дошло због јачања моћи српске властеле, али и због промене у богослужбеном устројству и преласком на Јерусалимски типик. Тада је дошло и до развоја хиландарског скрипторијума. У овом периоду настаје и Шишатовачки апостол, Оливеров минеј, Псалтир Бранка Младеновића, Изборно јеванђеље монаха Јована, Четверојеванђеље краља Душана, Четворојеванђеље патријарха Саве и др.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
доц. др Драгана Павловић, историчар уметности
др Миљана Матић, историчар уметности
Душан Миловановић, историчар уметности
Јована Станојловић, историчар уметности, археограф