Крајем 15. века изгубљена је територијална независност свих српских земаља. Књижевни рад у време турског ропства углавном се своди на преписивање раније насталих дела, али се ипак јављају и оригинални радови, па се може говорити о извесном настављању вековне литерарне традиције. У том периоду поред великих стваралаца какви су били Константин Михаиловић из Островице, Пајсије Јањевац односно Патријарх српски Пајсије и зограф Лонгин, развија се и књижевност записа, који су били аутентична сведочења о актуелним дешавањима.
За ширење српских књига у овом периоду најзаслужније је оснивање низа штампарија на српској територији и у Венецији, али тада расте и број скрипторијума у свим већим манастирима. Посебно ћемо издвојити манастир Рачу у ком стварају Кипријан, Јеротеј и Гаврил Стефановић Венцловић
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
проф. др Маја Анђелковић, историчар књижевности
проф. др Наташа Половина, историчар књижевности