Предстојатељ Српске Цркве - Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, благоизволео је да у Крстопоклону недељу, 14/27. марта 2022. године, посети литургијску заједницу Световазнесенског храма у београдском насељу Жарково, и да у наведеном храму предстоји торжественим евхаристијским сабрањем.
Првојерарху наше помесне Цркве саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, уз молитвено учешће верног народа Божјег који се о недељним и празничним данима сабира у овој београдској светињи посвећеној Спаситељевом славном Вазнесењу.
После прочитаних светописамских чтенија у којима се указује на значај Крста Господњег, Патријарх српски г. Порфирије је беседио са амвона Световазнесенског храма, те у својој патријарашкој беседи указао да је васколики живот хришћанâ ношење Крста, управо на онај начин како нас подсећа данашња јеванђелска перикопа. Поред тога Патријарх српски је указао да су пост, молитва и напредовање у врлини саставни део хришћанског живота, оног живота који је испуњен смислом и животом за вечни живот. Предстојатељ Српске Цркве је вернима указао да хришћански живот позива на препород, на стављање васколиког живота у оквире Јеванђеља и живота у Христу који увек подразумева напредовање у свему добром и честитом.
"Да нам Христос буде на првом месту, то значи да узмемо Крст свој и пођемо за Њим, то значи да Њега поставимо да буде почетак и крај; да буде темељ нашег постојања, и када је то тако онда све треба да буде прожето и осмишљено Христом. Узети свој Крст и поћи за Христом, значи узети Христа у своје срце и поистоветити себе са Христом, а онда примити све оно што од Њега долази као израз љубави Његове и дара Његовог. Господ када каже "узми крст свој" значи узми своју тешкоћу и муку, али и своју радост. Међутим, нигде нам није рекао да ће наш живот бити испуњен уживањем, да ће наш живот бити испуњен конфором, да циљ живота буде да нас људи славе и величају, нигде Господ у Јеванђељу није рекао да ћемо бити прослављани од људи и да нећемо имати проблмема", рекао је Патријарх српски г. Порфирије у својој надасве надахнутој омилији.