ТВ Храм / Благовештенски акатист Пресветој Богородици у петак треће недеље Великог Поста (ФОТО)

ПЕТАК, 25. 3. 2022 - 19:33

Извор: ТВ Храм

Благовештенски акатист Пресветој Богородици у петак треће недеље Великог Поста (ФОТО)

За нас је покајање радосна туга и оно не спада у некакву одређену емоцију наше личности и нашег бића, већ је оно начин нашега постојања и покајање је проповедао и Свети Јован Крститељ а своју проповед о Царству Небеском Господ је почео причом о покајању, „Покајте се јер се приближи Царство Небеско“ – на тај начин стављајући покајање као предуслов познавања Месије Господа Исуса Христа. Рекао је Патријарх Порфирије после акатиста Пресветој Богородици у храму Светог Саве на Врачару у петак 25. марта 2022. године

Према богослужбеном правилу, у петак треће седмице Великог Поста - свете Четрдесетнице, 25. марта 2022. године, у храму Светог Саве на Врачару служено је Мало повечерје са Благовештенским акатистом Пресветој Богородици.

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије је прочитао трећи део Благовештенског акатиста, који се у данима Великог поста чита саображен са Малим повечерјем свакога петка закључно са петом седмицом Великог поста.

Богослужењу су молитвено присуствовали викари Патријарха српског Преосвећена господа епископи: ремезијански Стефан, топлички Јеротеј и марчански Сава, као и многобројно свештенство и ђаконство уз молитвено учешће великог броја народа Божјег.

После акатиста Његова Светост Патријарх Порфирије се верном народу обратио беседом у којој је истакао значај исповести и покајања. Пост је период у ком ми више него у неким другим периодима године када треба да наше дарове ставимо у функцију имена Божијег и да сведочимо љубав Његову. У току поста имамо прилику и трудимо се да интензивније живимо у покајању и да прибегавамо Светој Исповести. Можда то савременом човеку не звучи увек пријатно, штавише многи када чују за покајање и исповест исмевају такав начин живота. Они на тај начин лишавају себе топлине и лепоте присуства благодати Духа Светога у њиховом животу.

За нас је покајање радосна туга и оно не спада у некакву одређену емоцију наше личности и нашег бића, већ је оно начин нашега постојања и покајање је проповедао и Свети Јован Крститељ а своју проповед о Царству Небеском Господ је почео причом о покајању, „Покајте се јер се приближи Царство Небеско“ – на тај начин стављајући покајање као предуслов познавања Месије Господа Исуса Христа. Из тог разлога, покајање се не може свести ни на какву емоцију, нити на психолошко стање иако покајање обухвата и тај део нашег бића већ оно обухвата цео наш живот и све оно што ми јесмо.

Имајући пред собом лик Христов ми га гледамо као огледало на основу кога ми можемо себе да оценимо и проценимо. Ми се трудимо да, имајући Његове заповести као правило свога живота, једноставно и лако препознамо шта је то што нисмо испунили. Када то препознамо осетићемо незадовољство због промашаја који смо изабрали.