На свечаном евхаристијском сабрању поводом заветне славе Миријева преосвећеном владици Јеротеју саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, уз молитвено учешће великог броја народа Божјег.
Заветна слава овог београдског насеља свечано се прославља у старом миријевском храму који је по много чему знаменит, али у овој години када се на нивоу наше помесне Цркве прослављају јубилеји Светог владике Николаја охридског и жичког, овај стари миријевски храм својим постојањем сведочи да су се у тешком и богоборном времену у његовом звонику чували списи Светог владике Николаја Жичког, који су штампани у Диселдорфу у Западноевропској епархији, за време владике Лаврентија.
Након прочитаног свештеног зачала из светог Јеванђеља, Епископ топлички је беседио о значају Светог Спиридона указујући на његов велики допринос, како приликом учешћа на првом Васељенском Сабору, тако и свеукупној његовој служби Богу и роду. Према сведочењу Епископа Јеротеја, Свети Спиридон је до данас нама пример и образац врлинског и јевнађелског живота: Молимо се Светом Спиридону да нам дометне вере, да нам помогне да и ми живимо дубље јеванђелски и вршимо врлине, да живимо у смирењу како бисмо разумели своју веру, закључио је викарни Епископ топлички у својој беседи.
Након заамвоне молитве Епископ Јеротеј је благословио и освештао славске приносе поводом заветне славе београдског насеља Миријево, у којем се поред овог старог храма налази и нови храм посвећен Светом великомученику Пантелејмону.
* * *
Храм Светог пророка Илије, подигнут је 1834. године на месту на коме се раније налазила мања црква, од лошијег материјала. О изградњи старог Миријевског храма, поред црквених протокола који почињу од поменуте године, у Архиву Србије у документу по бројем к.к. IV, 732, налазимо и податак о писму упућеном кнезу Милошу 19. августа 1833. године, којим се тражи помоћ за довршетак радова на већ изграђеној цркви: „Само за то Вашу Светлост Књажевску, љубећи скут и руке коленоприклоно молимо да би височајшу милост имали, нам кулук олакшати, докле вишеречено нужно дело совершимо.“
Храм је обновљен 1873. г. када су извршене извесне измене у изгледу. Том приликом је дограђена и данашња припрата са звоником. То је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом са тространом апсидом споља и изнутра, са припратом и две бочне певнице које имају правоугаону основу. Према подацима из књиге ,Православна српска црква у краљевини Србији 1895“, стр. 17, Храм Светог пророка Илије у Миријеву озидан је 1873. године, од тврдог материјала и „има једну парохију која се састоји из села Миријево, Малог и Великог Мокрог Луга, са 395 домова и 3.160 душа. Свештеник је Јован Димић.“ Храм је живописао, 1984.г. ђакон Добрица Костић. Распоред икона је остао исти као и онај из 1948. године, а урађене су и нове композиције кроз средину неба цркве.