Иако се вештачка интелигенција у свом елементарном облику појавила још средином претходног века, крај друге и почетак треће декаде XXI века обележен је тиме што је вештачка интелигенција (или тачније вештачке интелигенције) постала широко доступна уз могућност примене у различитим областима, од читања древних текстова писаних слоговним писмом, преко писања есеја, радова до обраде и обликовања звучних и визуелних садржаја. И док је њена доступност поздрављена од једног дела корисника друштвених мрежа и интернета уопште, други (укључујући и неке од њених креатора) говорили су о опасностима које појава и развој ове врсте програма доноси. Да ли је она добар слуга и/или лош господар? Који су изазови са којима смо суочени и на који начин треба да се односимо према њима? Која су специфчна питања која се намећу у вези са хришћанском етиком у вези са (зло)употребом вештачке интелигенције?
Ово су нека од питања на која су своје одговоре понудили: др Оливер Суботић, свештеник и управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке; др Александар Петровић, философ, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду; свештеник Стефан Јовановић, докторанд на Православном богословском факултету Универзитета у Београду; Валеријан Матвејев, софтверски инжењер и студент мастер студија на Политехничком универзитету у Нанту. Модератор панела биo je др Александар Милојков, ђакон и кординатрор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке.