ТВ Храм

Битка на Марици и Косовска битка су биле прекретница на државном и књижевно-теоријском пољу. У том периоду ствара монахиња Јефимија, чија су дела изванредан спој књижевности и примењене уметности, а поменућемо дела „Туга за младенцем Угљешом“ и „Похвала кнезу Лазару“. У првим деценијама после Косовске битке настају и први списи посвећени кнезу Лазару, о њему пишу српски патријарх Данило III и Андоније Рафаил Епактит.  

Деспот Стефан Лазаревић је за књижевност значајан по своја два дела, а то су натпис на мраморном Косовском стубу и „Слово љубве“. Почетком XV века, пишу се и култни списи посвећени неким другим светитељима, а  у том контексту издвојићемо два књижевника Марка Пећког и Григорија Цамблака. Књижевно стваралаштво је било повезано са историјским приликама, које су се рефлектовале и на књижевност. У овом времену раде и Димитрије Кантакузин и Никон Јерусалимац. Књижевно стварање из манастирских скрипторијума прелази у градске средине. Тако долази и до обиља нових тема, мотива, али и развоја књижевних жанрова. Тада ствара и Константин Филозоф, који ради на реформи правописа, али пише и познато дело „Житије деспота Стефана Лазаревића“. 

Kроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике. 

У емисији учествују: 

проф. др Маја Анђелковић, историчар књижевности 

проф. др Наташа Половина, историчар књижевности