„Ван Бога љубав је немогућа; ван љубави познање Бога је немогуће. 'Љубав је од Бога, и сваки који љуби Бога је рођен и зна Бога. А који не љуби не зна Бога: јер Бог је љубав.' Да би могао љубити људе, човечанство, твар, човек се мора свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом родити од Бога = Љубав. Ко је од љубави не може не љубити. Ко се сједини с Богом не може бити несједињен с људима, сушаствено сједињен. Ко је удаљен од Бога, удаљен је од људи. Што је неко ближи Богу, ближи је људима. То је новозаветна истина, посведочена многовековним православним опитом." рекао је Свети Јустин Поповић. У средњем веку, Србија је била једна од најразвијенијих земаља у Европи, а Жупа будимљанска једна од најразвијенијих области срењовековне Србије. У данашњим Беранама, на левој страни Лима, под Растовцем, на заравни која се зове Ступови, одмах изнад реке понорнице где извире кристално чиста студена вода, своју задужбину манастир Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља, жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године. Манастир Ђурђеви Ступови од свог настанка центар су окупљања српског православног народа овога краја. О времену и околностима настанка као и значају светиње до данас разговарали смо са протосинђелом Евстатијем Драгојевићем, тада сабратом манастира Ђурђеви Ступови, а данас настојатељем манастира Ћелије колубарске. Бројним поукама нас је поучава отац Евстатије, а ми смо преносимо поуку Светог Владике Николаја који је рекао: „Што год намераваш, ослушни савет Неба, што год ткаш, везуј концем за небо."
