Његово Преосвештенство беседио је након прочитаног Јеванђеља и истакао да: "Љубав Божија је таква, не далека која нас гледа одозго из неких неприступачних предала и простора Божијег обитавања. Бог нас толико заволе да нам се приближио, да нам се у кожу увукао, да се обукао у нашу кожу и наше тело. Сва наша мука, сва наша патња, све наше дилеме, све наше потребе, све наше жеље, све је то Господ примио на себе. Примио је читаву трагедију људскога рода на себе, али кроз човека примио је читаву творевину. Бесконачни, вечни Бог, Отац Који од вечности вечном количином своје Божанске љубави воли свога Сина кроз Њега сада воли истом количином љубави и све нас. Јер Син је постао један од нас и неодвојив од нас. Сјединио се са нама и зато је ово Божији свет. И зато овај свет који некада гледајући очима безверја делује као пакао, као поприште борби и страдања заправо постање једна Витлејемска пећина, један скромни кутак сигурности. Јер Бог, Божији загрљај и Божије крило држи овај свет, држи све нас."
