Истражили смо дела руских архитеката који су у Београду пронашли уточиште током периода емиграције након руске револуције.  Николај Краснов, Григорије Иванович Самојлов, Виктор Викторович Лукомски и Василиј Михајлович Андросов само су нека од имена чији су монументални пројекти оставили трајан печат на сакралном градитељству Архиепископије београдско-карловачке. Открићемо како су ови визионари стварали ремек-дела сакралне архитектуре која и данас задивљују својом лепотом.

Приказујући најрепрезентативнија дела славних архитеката као што су Патријаршијски двор, Богородичина Црква Ружица на Калемегдану, Црква Светог Арханђела Гаврила, Црква Светог Саве на Врачару, краљевска капела Светог Андреја Првозваног и Храм Светог Александра Невског детаљно смо приказали градитељство двадесетих и тридесетих година XX века. Уз обраду историчара уметности и архитеката, кроз ове грађевине, истражили смо симболику, стилску разноврсност и духовни значај које су руски градитељи унели у београдски пејзаж.