После читања недељног јеванђељског одељка, чудесне приче о Милостивом Самарјанину, многобројном верном народу, сабраном под сводовима цркве коју красе ремек дела фрескописа знаменитог руског уметника Николаја Мухина, Патријарх Порфирије је поручио:

– Ову причу Господ је испричао, јер су му књижевници и фарисеји поставили питање: Ко је мој ближњи? Одговорио им је на крају поновним питањем: Ко је ближњи пострадалом? Да ли су то они коју су му формално блиски, по вери и по националној припадности, или онај који ништа од тога није, али је исказао, потврдио и показао љубав према страдалнику. Одговор је, браћо и сестре, потпуно јасан. Ближњи је онај који пружа љубав, који разуме, који слуша, који пружа подршку, који зна да је сваки човек икона Божја и да смо сви једни другима потребни. Тај је ближњи.

– Као епилог и закључак данашње јеванђељске приче остаје питање које је нама упућено, не питање: Ко је мој ближњи? него питање: Коме сам ја ближњи? Сами себи ћемо дати одговор опет имајући у виду Јеванђеље Христово, јер кад поставимо такво питање критеријуми и мере који су дати у Јеванђељу биће критеријуми кроз које ћемо ми одмеравати и процењивати себе, а не друге. Коме сам ја ближњи? – сви да се запитамо, стојећи пред Јеванђељем Христовим, пред Њим, самим Христом Господом нашим, као огледалом и добићемо засигурно јасан одговор – закључио је патријарх Порфирије.

Дана 14. априла 2021. године почели су радови на обнови храма Преображења Господњег, који је тешко оштећен у земљотресу 22. марта 2020. године.
Извођење радова се одвија у складу са мерама заштите које је прописало Конзерваторско одељење у Загребу, а након што су детектоване пукотине на зидовима храма и друга оштећења.
Саборни храм Преображења Господњег у Загребу, познатији као Преображењска црква, је главни и највећи православни храм у Загребу, смештен уз владичански двор Митрополије загребачко-љубљанске Српске православне цркве. Саборна црква у Загребу је средишња црква митрополије.
Црква, у духу православне архитектуре, подигнута је на месту старе богомоље, 1866. године, по нацртима архитекте Фрање Клајна. Снажан потрес погодио је Загреб 1880. године, али није причинио много штете цркви. Обновљена је 1883—1884. године по нацртима архитекта Хермана Болеа. Тада је у њу постављен садашњи иконостас с иконама које је радио сликар Епаминондас Бучевски.
Храм је више пута био каменован и миниран.