Патријарх српски је у својој беседи рекао да постоје само две воље у искуству нашега живота, једно је воља наша, друго је воља Божија. У зависности од тога за коју се вољу определимо, као примарну, као темељну, као суштинску, као базичну, наш живот ће ићи у једном или у другом смеру. Уколико се определимо за вољу своју, уколико претежнија буде воља наша у нашим животима, онда ће све ићи искључиво и само у хоризонтали и на ниже, то јест онда ће све бити пролазно, све ће бити релативно, све ће бити испуњено падовима и промашајима, слабостима, али уколико воља Божија буде претежнија, буде примарна, буде корен нашега живота, онда ће и наша воља прожета благодаћу Божијом и вољом Божијом не само бити оснажена, него ће бити освећена и просвећена благодаћу Божијом и као таква од пролазне, од релативне, од слабашне и промашене, постаће и она непролазна, вечна, чврста, снажна, спасоносна за нас. Да буде по вољи Твојој, по речи Божијој, био је закон Пресвете Богородице. Она као пример за углед и нама треба да послужи да то буде и правило нашега живота, закон нашега живота.

Поводом храмовне славе, Његова Светост је освештао славске дарове и преломио славски колач.

На крају Литургије су ветерани, представници Војно-обавештајне службе, доделили Његовој Светости посебно одличје, као знак велике благодарности и поштовања. Лепоти богослужења је допринело  појање Дивне Љубојевић и ансамбла Мелоди.