Члан САНУ Михајло Пупин дао је историјски допринос развоју телекомуникација крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, којим су омогућени телефонски разговори на великим растојањима, а његова укупна истраживачка достигнућа обухватају знатно шири домен и објављена су у више десетина патената и научних радова. Обележавајући годишњицу рођења, овај скуп, кроз више предавања, подсећа на истраживачке али и на друге доприносе Пупина као научника и професора на Колумбија универзитету, члана многих институција укључујући и САНУ и родољуба-борца за нашу земљу после Првог светског рата.
Поздравну реч упутио је председник САНУ академик Зоран Кнежевић.
***
Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. у селу Идвор, општина Ковачица, у Банату. Отац Константин (Коста) и мајка Олимпијада, земљорадници, имали су десеторо деце, 5 синова и 5 кћери.
Након завршене основне и, делимично, средње школе у јесен 1872. пошао је на школовање у Праг, у Чешку где је наставио шести разред и први семестар седмог разреда реалке. Учио је врло неуредно због учешċа у сукобима чешке и немачке омладине и туговања за завичајем. У својој 20-тој години одлази у САД.
Пупин је првих пет година по доласку у САД живео веома тешко. Радио је као физички радник, истовремено похађајући Куперову вечерњу школу. У јесен 1879. године положио је пријемни испит на Колумбија-колеџу у Њујорку. Као примеран ученик ослободјен је плаћања школарине, а већ на крају прве године добио је две новчане награде (из грчког и математике). Углавном се издржавао приходима од подучавања слабијих ученика и физичког рада.
По завршетку школовања 1883. године добио је диплому првог академског степена Bachelor of Arts, а дан пре тога примио је америчко држављанство. Добио је одмах стипендију, као одличан студент, за студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885), а затим у Берлину (1885-1889), где је докторирао из области физичке хемије, са темом: „Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији“. Своју наставничку каријеру и научну делатност започео је 1889. године као наставник физичке математике у одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету у Њујорку, где је пуних четрдесет година радио као наставник и професор. Патентирао је 34 проналаска.
Пупин је био и успешан писац. За своје аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“ (наслов у оригиналу: „From Immigrant to Inventor“), објављено 1923. године, годину дана касније 1924. године добио је Пулицерову награду.
Никада није заборавио и није се одрекао старог завичаја и помагао је и Идвор и Србију и Југославију на све могуће начине. Пупин је био ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имао је са њом ћерку Варвару, удату Смит.
Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен на гробљу Вудлаун у Бронксу.
