Светој Литургији молитвено су присуствовали професори и ученици Карловачке богословије, гости из других богословија, као и верни народ.

У беседи, Владика Иларион је рекао да је Пећка Патријаршија надживела многа царства, а ево је и овде зато што је и овде у Сремским Карловцима један олтар Пећке Патријаршије. Ето иконе коју донесоше наши патријарси из нашег престоног манастира, а ето и моштију Светог Арсенија, који је оставио запис на зидовима Пећке Патријаршије – Господе, пази, утврди, благослови и посећуј град овај и помени мене грешног. Ето укратко Јеванђеља Светог Арсенија, који је свој живот посветио да би зидао Цркву, и то живу Цркву пре свега, не само грађевине. Будући свестан своје слабости, моли се и за своје грехе. На таквом смирењу, на таквој жртви, на таквом приносу почива Црква наша, почива и ово данашње сабрање. Ми се сабрасмо, зато што се некада Свети Арсеније потрудио и стихије овога света шибају са свих страна Цркву Божију, али се луча која из њеног бића сија не да никада угасити, те је ево и овде.

У знак пажње и љубави Митрополит Василије је даровао панагију Епископу Илариону и том приликом нагласио да смо сабрани данас на овај велики дан – 230 година у знак наше дивне богословије, значајне у историји. Мени преостаје да благодарим Богу што младе генерације прилазе, долазе, настављају на простору, терену и путу нас старијих који смо задужени да помогнемо и укрепимо и молимо се Богу.

На крају Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач.

Највишим одликовањем Епархије сремске, Орденом Светог Арсенија Сремца, Митрополит Василије одликовао је протојереја-ставрофора Марка Шпановића, г. Милана Ђукића и г. Ненада Иванишевића.

Богословија обавештава верни народ да се предвиђена свечана академија одлаже, због трагедије која се догодила на новосадској Железничкој станици.