На овај скуп пријавило се више од четрдесет учесника из десет земаља, чији циљ је да се, уз учешће водећих светских и домаћих експерата у области климатских промена, предвиди шта се може очекивати у наредних сто година као последица климатских промена, како због природних дуготрајних процеса, тако и због антропогених фактора. Предложили су практичне мере које људска цивилизација може и треба да предузима како би се предупредиле трајне негативне активности које доприносе промени климе и екстремним временским приликама и тиме ублажи негативан утицај на животну средину, укључујући и људске заједнице.
После представљања дневног програма, приказан је документарни филм „Милутин Миланковић – путник кроз васиону и векове”. Уводно обраћање, потом је, имао мр Славко Максимовић, председник Удружења „Милутин Мланковић”. Поздравну реч учесницима и гостима упутио је Бранислав Бајат, декан Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Обратио се уз поруку о значају овог догађаја и Ненад Филиповић, директор Научне фондације Србије, а потом и представник Српске православне цркве. Конференцију је отворио Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности.
Организатор конференције је Удружење „Милутин Миланковић”, уз суорганизацију Математичког факултета, Грађевинског факултета, Географског факултета, Факултета безбедности Универзитета у Београду и Астрономске опсерваторије Београд.
За организовање конференције Удружење је добило подршку Министарства просвете, Београдског универзитета, Српске академије наука и уметности и Српске православне цркве.
Конференција се одржала под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација, које је овај научни скуп уврстило у програмске активности одржавања научних скупова у Републици Србији за 2024. годину.
Учесници предходних Симпозијума (2020.године) су указали да Миланковићева теорија има фундаментална научна достигнућа у светским размерама, па ће се стога још више примењивати у будућим истраживањима. Овај закључак се намеће из чињенице да је последњи Миланковићев рад објављен пре осамдесет година, а да позивање на његове радове из године у годину расте.