Епископ Алексеј у беседи је рекао да је Свети Стефан Штиљановић владао када је било тешко владати, међу Турцима и међу Латинима, сачувати народ свој од турчења, сачувати народ свој од Латина, да не пређу у латинску јерес, то је била његова брига. Ко би рекао да један кнез тако буде подвижнички настројен? Он се посветио тако што се бринуо о свом народу, није се бојао да положи ако треба и живот свој за ближње своје, али и Господ га је сачувао иако је било веома тешко. Упокојио се мирно, и после упокојења почела је да се појављује светлост на његовом гробу. Његова благочестива кнегиња, Јелена Јелисавета, видевши то схватила је да је све пролазно друго, она се замонашила и остали део свога живота провела је као преподобна монахиња. Ето, на кога ми да се угледамо. Па на људе највише из нашега рода, који су све претпоставили Христу. Христос је био најважнији, и зато они данас царују на небесима, ми им се молитвено обраћамо, и Светом кнезу Стефану и његовој кнегињи преподобној монахињи Јелени Јелисавети.
