Светој Литургији молитвено су присуствовали Митрополити: сремски Василије и средњезападноамерички Лонгин, професори и ученици Богословије.

Патријарх српски у беседи је рекао да богословља нема без молитве, јер молитва је општење, заједничарење са Христом, са Оним који зна Бога и који нам открива Бога. Молитва не само као упућивање речи у висине Божије, него молитва као потпуни цео живот, молитва као живот по Јеванђељу, молитва у којој је све што чинимо у славу Божију, молитва која је све што јесмо у славу Божију, молитва која је другим речима богословље. Читав живот наш треба да постане молитва. Сваки човек, независно од тога да ли је свештено лице или није треба да буде молитвеник. Сваки човек је позван да буде богослов. То јест, све оно чиме се бавимо, било да смо учитељи, било да смо лекари, инжењери, уметници, било чиме да се бавимо и било шта да смо, свако наше дело треба да буде молитва, то јест богослужење, то јест света Литургија.

Кад није тако, онда је без смисла, то јест кад није у славу Божију. Стицање имања треба да буде молитва, градитељство треба да буде молитва, треба да буде у славу Божију, да буде у складу са заповестима Божијим, где у корену и темељу стоји двоједина заповест о љубави - Воли Бога читавим својим бићем и ближњега свога као самога себе. Сви смо позвани да будемо богослови, и то животом. Наравно да је неопходно, потребно и важно да имамо знања и информације, да знамо да произнесемо оно у шта верујемо, али све то ако није утемељено на животу који је богослужење, који је молитва, може да буде погубно, погрешно и пропаст за оног који поседује знања, имања, славу и лепоту и било шта што је од овога света уколико није утемељен у молитви, уколико му корен није молитва, богослужење, то јест уколико то што имамо, што јесмо, што говоримо, не чинимо у славу Божију, нагласио је Његова Светост.

Добротвори обнове капеле Светог Арсенија су: протојереј Зоран Пајкановић, господа Винко Вујасин, Зоран Лемић, Вица Зељковић, Младен Милановић и Стефан Крнета, као и црквене општине из Швајцарске.