На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа су најстарији архимандрит и протођакон извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом после три привођења, док је у руци држао својеручно написано изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха Порфирија: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени Епископ је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности клирика најсветије Епископије костајничке“. Затим су изабраног и нареченог Епископа Патријарх и архијереји испитали какву веру он исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и Опширнијим исповедањима вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.
Тада је изабрани и наречени Епископ узео свето Јеванђеље и потписано Исповедање вере и принео их Патријарху, који је исто ставио у Јеванђеље. Патријарх Порфирије је након тог чина предао Јеванђеље изабраном и нареченом Епископу, те су га затим увели у олтар на јужне двери. Одмах затим је почела света архијерејска Литургија, да би, по освештаној богослужбеној пракси, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери, одакле је вођен двојицом архијереја уведен у олтар где је трипут обишао Часну Трпезу. У сваком опходу наречени и изабрани Епископ је целивао Часну Трпезу, док га је сваког пута Патријарх благосиљао Часним крстом. Након тога, архијереји су привели изабраног Епископа пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је Патријарх Порфирије читао молитве хиротоније.
По завршетку молитви Патријарх је новохиротонисаног епископа Серафима обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Потом су новохиротонисаног Епископа Серафима целивали Патријарх Порфирије и архијереји, а он је, потом, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.
Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су: Архиепископ чикашки и средњеамерички г. Петар, Архиепископ вроцлавско-шчетински г. Георгије, Митрополити: средњезападноамерички г. Лонгин, врањски г. Пахомије, милешевски г. Атанасије, Епископи: ваљевски г. Исихије, мохачки г. Дамаскин, хвостански г. Алексеј, новобрдски г. Иларион, топлички г. Петар, јенопољски г. Никон, диоклијски г. Пајсије, свештенство и свештеномонаштво, у молитвеном присуству верног народа.
У беседи, Патријарх Порфирије је рекао да је епископ у Цркви постављен да буде на месту и по обличју Христовом, а то значи да врши службу Христову. Пре свега, изнад свега да врши службу као онај који началствује у евхаристији, да служи свету Литургију која је и пројава и потврда Царства Божијег међу нама, јер у светој Литургији сви су сабрани, ту је Господ, ту су анђели, небески свет, ту смо и сви ми који их водимо историјом, али и ту су у промислу Божијем и они који ће тек доћи. Господ је апостолима оставио заповест да служе свету Литургију и још им је рекао - Идите и проповедајте Јеванђеље крштавајући све народе у име Оца и Сина и Светога Духа.
Епископ Серафим у приступној беседи захвалио се Патријарху Порфирију што га је заједно са Митрополитом Лонгином, сматрао за достојног ове узвишене и благословене службе. Хвала свима Вама, браћо и сестре, што сте се данас овде сабрали са нама, да кажете "Аксиос", достојан, јер без те ваше потврде ја и не бих био ваш истински свештенослужитељ и пастир у Христу. Нарочито хвала вама који сте дошли с краја света, из љубави и бриге према својој Цркви. До сада смо заједно носили лаки јарам Христов, а и даље ћемо с Божијом помоћи. Оснивач прве светосавске епархије америчко-канадске Свети Мардарије Либертвилски, пре сто година упутио се одавде, из отаџбине, у ону далеку земљу, да у свом народу одржава и храни српску православну веру и биће. Ми који смо у односу на њега у много лакшој ситуацији, настављамо данас његов архипастирски рад и његову мисију у савременим околностима. Дај нам Боже снаге и мудрости, да се молитвама Светог Мардарија изборимо против духовне глади и оскудице, као што се он успешно изборио против материјалне.
На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Серафиму.
