Његовој Светости саслуживали су Високопреосвећена господа Митрополити: црногорско-приморски Јоаникије, далматински Никодим и захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије и Преосвећена господа Епископи: будмиљанско-никшићки Методије, новобрдски Иларион и диоклијски Пајсије, у молитвеном присуству свештенства, монаштва и верног народа.
У току свете Литургије, Патријарх Порфирије удостојио је правом ношења напрсног крста протојереја Немању Кривокапића, архијерејског намесника которско-тиватског и професора Цетињске богословије.
У беседи, Патријарх српски је истакао да је Господ проповедајући онима који су Га пратили, односно онима који су били гладни и жедни истине, правде, смисла живота најчешће говорио у причама. То јест, Његова реч није била апстрактно мудровање, празна философија, реч, како су антички Грци говорили - о ветру и водама, него су Његове приче биле најчешће параболе, метафоре, алегорије, приче за које су подаци узимани из обичног свакодневног живота људи којима се обраћао, из области у којима су људи имали лично, животно искуство. Те приче наравно нису имале карактер који данас неретко имају. Ми када кажемо - причам ти причу или прича ми причу, под тим подразумевамо углавном да се произноси неистина, да се говори о фантазијама. У сваком случају, данас готово по правилу, изузеци постоје, приче су празне приче и реч као таква изгубила је свој смисао, своју тежину, своју вредност, а некада и нарочито у црквеном смислу те речи, а поготово када горимо о причама које изговара сам Господ, свака реч има свој дубоки смисао, смисао и сада, и у прошлости и у будућности и у векове и векова. То јест, када су се причале приче, иза њих је стајао ауторитет онога који говори и он је гарантовао да свака реч у најмању руку подразумева труд и напор да оно што се говори има своју вредност, да одговара истини и чињеницама.
На крају свете Литургије, сабранима се обратио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је заблагодарио Његовој Светости на љубави и очинској бризи за нас, за цео српски народ, а посебно због његовог доласка у Боку которску, да да пуноћу духа, благослова, пуноћу љубави Божије у свечаностима, јубилејима у Бијелој и Котору.
„Ваша служба је служба обједињавања свих у Христу Исусу, у Духу Светоме, у једној вјери, у заједници, у љубави Божјој. Ви нам доносите благослов Светога Саве, Светих апостола, где Ви дођете, служите и говорите, проповедате ријеч Божију, ту је пуноћа не само наше помесне Српске православне цркве, него то је она пуноћа која се поистовећује са пуноћом једне свете саборне и апостолске Цркве."
На крају беседе, Митрополит Јоаникије је заблагодарио свима који су помогли обнову овог светог храма и посебно истакао Општину Котор, којој је уручена захвалница Црквене општине за значајан допринос у санацији Катедралног храма Светог Николе у Котору. Орден Светога Саве је уручен Војину Лазаревићу, адвокату и председнику Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора, за верност Цркви Божијој и изузетан допринос у обнови храма у Боки которској.
У име Општине Котор, председник Владимир Јокић је Патријарху српском, као сећање на ову посету, уручио средњовековни Статут града Котора на латинском и српском језику. Такође у знак благодарности, СПЦО Котор је Патријарха даривала иконом Светог Саве.
