Патријарху Порфирију саслуживао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово Високопреосвештенство Митрополит тверски и кашински Руске Православне Цркве г. Амвросије, Његово Преосвештенство Епископ јенопољски г. Никон, свештенство у молитвеном присуству Његовог Високопреосвештенства Архиепископа новосадског и Митрополита бачког г. Иринеја и верног народа.
У току свете Литругије Василије Перић је рукоположен у чин ђакона.
У својој поучној беседи Патријарх Порфирије је подсетио да данас славимо Рођење Пресвете Богородице, а то је почетак нашега спасења, јер је она постало престо на који је могао да се усели и да се настани у њему Син Божији, ради нашега спасења.
"Она је оно што сми ми као људи, као људски род могли да принесемо пред престо Божије, и да она буде наше Амин на промисао Божију, на план Његов, на икономију Његовог спасења, на љубав Његову у односу на нас људе, у односу на читав људски род. А и Пресвета Богородица, као што је све чудесно у њеном животу, чудом је и дошла на овај свет јер су њени родитељи Јоаким и Ана били у дубокој старости а нису имали деце. И знамо сви они људи који нису имали деце у старо време и нарочито у јеврејском народу, нису били, у најмању руку поштовани. Сматрало се да је одсуство деце у њиховој брачној заједници казна Божија због неког греха, због неког проклества и зато су родитељи Пресвете Богородице били испуњени стидом и срамотом, али то није пореметило, најпре њихове међусобне односе као што сви добро знамо бива у наше време, када се деси да по промислу Божијем двоје који су у брачној заједници, из неког само Богу знаног разлога, немају деце.
Често најпре они покушавају свим силама својим, људски расположивим да дођу до деце, а онда када то не уроди плодом започиње неспоразум, трзавице се јављају у њиховој међусобној заједници , у њиховом међусобно односу и неретко се дешава да се Богом благословена брачна зејдница, да оно што је Бог спојио а људи не треба да раздвајају, дође до прекида брачне заједнице, једно друго напуштају или неретко у таквим случајевима, и кад остану у брачној заједници, остаје празнина, остаје туга и они остају неиспуњени. Ретки су они бракови у којима, понављам, по промислу Божијем нема деце, да се заиста и остваре као брачне заједнице. Хвала Богу има их и овде пред вама исповедајући делим своје искуство. Те брачне заједнице су заиста свети бракови, и смисао којег је Бог установио, да двоје постаје једно остављајући своје родитеље у таквим брачним заједницама се то опипљиво види", поучио је Патријарх Порфирије.