ТВ Храм / Молитвено сећање на осамдесет година великог страдања Срба у Велици подно Чакора

НЕДЕЉА, 28. 7. 2024 - 09:00

Извор: ТВ ХРАМ

Молитвено сећање на осамдесет година великог страдања Срба у Велици подно Чакора

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије служи Свету архијерејску Литургију 28. јула 2024. године у цркви Светих мученика Кирика и Јулите у Епархији будимљанско-никшићкој на дан молитвеног сећања на Свете мученике Величко-горњеполимске. Његовој Светости саслужују Високопреосвећена господа митрополити: црногорско-приморски Јоаникије, захумско- херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, милешевски Атанасије, преосвећена господа епископи пакрачко-славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирило, домаћин будимљанско-никшићки Методије, свештенство, ђаконство у присуству високих званичника Републике Србије и Републике Црне Горе и многобројног верног народа. Пре почетка Свете Литургије положени су венци на споменик пострадалим Србима тог подручја. Присутнима се обратио Епископ Методије и пожелео добродошлицу у свету Црну Гору, српску Спарту у Епархију будимљанско-никшићку Светим Георгијем и Савом освећену пруживши речи утехе: Кад рече Господ не бојте се оних који убијају тело а душу не могу убити, све како је писано речено и проречено тако се и догодило. Овом приликом Епископ Методије даровао је Патријарху Порфирију жезло. На крају Свете Литургије служен је парастос и освештани су славски дарови и пресечен славски колач. Уприличен је и културно-уметнички програм за све присутне.

Верном народу обратио се Његова Светост истакавши:

"Ми смо народ Светога Саве, а то значи Христов и Јеванђељски народ и зато јесмо слободарски народ, јесмо и народ мира, отворен, који без комплекса и страха кад год зна ко је и шта је, кад год је свестан себе ступа у нормално људско општење са свима који су други и другачији. Баш зато што је Јеванђеље наш темељ и корен, баш зато што је Свети Сава крстом благословио ми као народ Христов све што желимо себи желимо и другима."

Његова Светост је у беседи додао и да смо народ светосавски, православни, Христов народ, српски народ, али баш зато што смо један Христов народ, народ цркве за коју нема границе чак ни између неба и земље, историје и метаисторије, једно смо и са свим нашим браћом и сестрама, оцима и праоцима који су пострадали из овог света и отишли где год њихове мошти и кости почивају. Једно смо са прошлошћу, једно смо сада, једно смо и у будућности.

Говорећи о светим мученицима који су пострадали у Велици, Патријарх Порфирије је позвао да се молимо за њих и укључимо у наше животе јер су вечни и бесмртни. Тада се наш бол преобраћа у снагу, а туга у радост. Само тада живимо и имамо пуну одговорност пред нама самима, пред невино пострадалим и будућим нараштајима. Искључиво тиме можемо разумети жртву оних којих свет не беше достојан, али и себе и другога и схватити зашто љубав ка Богу и ближњем нема алтернативу и зашто је она извор живота којем неће бити краја. Молећи се мученицима светим величким и горњеполимским да нам дају веру, снагу, међусобну љубав и разумевање, да нам отворе очи да будемо једно, једно у вери, једно у Христу, рекао је Патријарх Порфирије у беседи и закључио:

„Радујем се изнад свега што смо се овде сабрали, што сваки пут кад год долазим у Црну Гору, са вашом љубављу, вашом снагом, вером одемо обновљени и оснажени са жељом да се опет и опет враћам овде и заједно се радујемо једни другима и Њега, Једнога у Тројици Бога, Оца и Сина славимо заједно са светим мученицима величким и свима из рода нашега, овде сада и у векове векова, Амин.“

***

Свети мученици Кирик и Јулита

Ова светитељка беше од рода племићког. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком. Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити. Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу. Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године. Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне. Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице Болничке.

***

Свети новомученици велички и горњеполимски

Свети архијерејски сабор 24. маја 2017. године, прибројао је лику Светих новомученика српских жртве нацистичког терора из Велике Ржанице и Горње Ржанице пострадале 28. јула 1944. године, придружујући им и 28 деце уморене глађу у плавском затвору 1941. године. Нацистичка Принц Еуген дивизија је, на празник Светих мученика Кирика и Јулите, за само два сата у овим селима (према непотпуном списку) зверски поклала или живе у ватру бацила 427 нејачи – деце, жена, стараца и осталог ненаоружаног становништва. Само деце и омладине до 20 година је 171 на правди Бога побијено.

Велика, као најстрадалније село у Горњем Полимљу, постала место саборног помињања свих горњеполимских жртава пострадалих од наци-фашиста током Другог светског рата.

Дан спомена Светих новомученика величких и горњеполимских је 28. јул – на дан Светих Кирика и Јулите.

У сећање на њихово мучеништво градњу цркве Светих Кирика и Јулите започели су потомци. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије освештао је темеље 28. јула 1994. године, а цркву су 28. јула 2001. године освештали блаженопочивши Митрополит Амфилохије и Владика Јоаникије, тадашњи Епископ будимљанско-никшићки.

Вест у изради.