Слава Светоархангелског манастира у Ковиљу - Патријарх Порфирије: Архангел Гаврило је заступник наш пред Богом

На празник Сабора Светог архангела Гаврила, у петак 26. јула 2024. године, обитељ Светоархангелског манастира у Ковиљу прославила је своју славу. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа новосадсог и Митрополита бачког Г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа мохачког Г. Дамаскина, свештенства, ђаконства у присуству монаштва и многобројног верног народа. Током Свете Литургије најбогољубивији и високодостојни јеромонах Никон, изабрани Викарни Епископ јенопољски, рукопроизведен је у чин архимандрита. Након прочитаног јеванђељског зачала Његова Свестост обратио се сабраном верном народу поучном беседом рекавши:

Истинска и права слобода с којом и због које је човек створен и којом је обдарен увек јесте слобода која је у сагласју са вољом Божијом. Творећи вољу Божију идемо путем слободе, идемо путем спасења, путем учествовања у свему оном што је Божије, а што је дато у пуноћи телу Његовом тј Цркви. Створени смо као слободна бића и створени смо да бисмо употребили своју слободу на слављење Бога, на љубав према Богу, на послушање, не само ми као људи већ читава творевина је саздана да слави Бога и да се Бог у њој прославља. Човек је дат привремено као мало мањи од анђела, међутим све му је покорено да у њему и кроз њега славећи он Бога све буде прослављено, тако што је свака мисао наша славословље, молитва, свака реч и дело, све што чинимо и јесте позвано је да буде славословље које узносимо Богу а са нама и читава творевина. Кроз Литургију ми изграђујемо мир у себи, радост, мир са богом и мир са ближњима својима и читавом творевином Божијом, јер славословље ништа друго не значи него даривање себе Богу, ближњем, читавој твари. Љубав и слобода архангела Гаврила се пројављује као послушање, не као покорност, јер тамо где је слобода и где је љубав и тамо где чинимо слободно и из љубави у односу на Бога и ближње ту нема покорности, али има послушања вољи Божијој и служења ближњима. Послушање не значи ништа друго него израз љубави, израз смирења и поверења у Бога и реч Његову. Ко слуша Цркву како каже сам Господ јер апостоли јесу Црква, слуша Њега самога.