Епископу Илариону саслуживало је свештенство, у молитвеном присуству сестринства манастира на челу са игуманијом манастира мати Харитином, као и верног народа из Гораждевца, Пећи, Косовске Митровице и Црне Горе.
У својој беседи Преосвећени Епископ Иларион рекао је да ово што ми живимо превазилази моћи расуђивања и на тај начин се предајемо Богу.
„Христос је и човек и Бог. Људима је било тешко то да разумеју и тежили су да направе такву веру која ће бити у њиховим моћима разумевања. Ово што ми живимо у цркви православној то превазилази наше моћи расуђивања, то је преславно, то је изнад сваког појимања, изнад сваког разумевања. Мора човек да разапне свој разум да би прихватио живога Бога, мора и своја сва осећања да разапне и да све остави по страни и да се преда Богу имајући пуно поуздање у њега, и да кажемо када смо са Богом никада нећемо бити на губитку, никада нас Бог неће оставити без разумевања у којој мери то можемо да имамо и без доживљаја Бога, али не треба томе да тежимо, каже апостол. Тражимо само Христа распетога, Онога који је дошао само да би нам показао колико нас воли. То је Бог у којег ми верујемо. Не можемо да га разумемо до краја, не можемо ни да доживимо све до краја, али треба да Му се верно предамо. Човек има потребу да се некоме преда у потпуности и без остатка. Ми смо за то створени и то је тајна љубави. Што се човек више преда, то је живљи, то је слободнији, то је радоснији. А Богу можемо и требамо да му се предамо без остатка. Е ту могућност нам чува православље. Оно нам кроз свете иконе да нам је Бог близак. Он је постао сличан нама да би смо ми постали слични Њему“, рекао је Епископ Иларион у својој беседи.
Он додаје да вера није тежња за овоземаљским царством као што је био случај у паганском Риму, већ да је за цркву Божију битније православље и правилне мисли о Богу.
“Ми када додирујемо икону Христову и икону Пресвете Богородице као њих да додирујемо. Нека би нам Бог дао да чувамо православље, да не саображавамо своје веровање и своје искуство црквено логици овога света. Неки су саобразили веру томе да она буде практична да би се царство земаљско ширило. Тако је било и у време пре Христа. У паганском Риму вера је била као један фактор који је повезивао цело царство и није било битно да ли људи у то искрено верују, али су морали да верују да је цар Бог и да исповедају његово божанство, зато што је то било битно да би се царство одржало. Тако су и други мењали веру. Црква Божија се није дала пођармити. За Цркву Божију је много битније да буде православна, да правилно мисли о Богу, да га правилно прославља, а не како ће бити проширено овоземаљско царство које је наводно хришћанско“, рекао је Епископ Иларион у Пећкој Патријаршији.
После свете Литургије извршен је литијски опход око манастира, а служен је и акатист чудотворној Пећкој икони Пресвете Богородице.