Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светом евхаристијском сабрању на празник Светог Николаја Архиепископа мирликијског Чудотворца - Никољдан, 19. децембра 2023. године у Николајевској цркви у Земуну.
Патријарху Порфирију саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству верног народа Божијег.
Поучавајући сабране беседом, Његова Светост је рекао да има мноштво светитеља који красе календар наше Цркве, а засигурно још много оних које око наше није препознало, а који су имали чист живот, а не налазе се у календару Цркве Божије, али су њихова имена и они знани Богу и налазе се у наручју Његовом и њиховом молитвама ми живимо, дишемо и постижемо духовна прегнућа. Дакле, има мноштво светитеља, а наш народ је изабрао да Светог Николу узме као онога који је најомиљенији, јер ево готов читав наш народ слави, како то кажу - пола слави, а пола иде на славу. То је прилика да се видимо, да се сретнемо, да се загрлимо, јер неретко смо отуђени једни од других, не само они који су случајни пролазници и познаници, него и они који су упућени једни на друге, које је Бог поставио да ослушкују душе једни других, да буду једни уз друге, да носе бремена једни другима.
Зато је слава добра прилика да се у радости око имена светитеља саберемо да славимо њега и са њим име Божије. Наш народ је изабрао Светог Николу не случајно, због тога што поред свих врлина којима је био украшен овај светитељ најочигледнија, најчистија и најједноставнија врлина без које нема живота овде у свету, њему је толико очигледна, а то је вера у Христа. Светитељи служе да им се молимо, и када то чинимо, они су уз нас. Понекад и кад не знамо и кад се не молимо, знајући наше потребе они су уз нас. Између осталог и поред тога што се молимо светитељима они нам служе као узор и као пример. Свети Николај је био украшен вером. Наш народ је славећи њега и његову веру разумео да је вера оно што је најважније у животу појединца, али и у животу једног народа. Знао је да каква нам је вера, да ће нам бити и да нам јесте такав живот. И знао је да каква нам је вера, да ће такав бити и однос међу нама, нагласио је Патријарх српски.
На крају светог евхаристијског сабрања освештани су славски дарови.
* * *
Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски
Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се св. Николај код свог стрица Николаја, еп. патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: да не зна левица твоја што чини десница твоја (Мат. 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан." Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, св. Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом Васељенском сабору у Никеји, и из велике ревности према истини ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. год.