
Поучавајући сабране беседом, Преосвећени Епископ је рекао да је љубав када живиш за другога, у другоме, кроз другога, када други живи у теби, када у себи видиш свога ближњега, када у себи загледавши се још дубље видиш и Бога који је у дубини твога срца, када у твоме ближњем заправо почињеш да видиш и самога себе и када у твоме ближњем почињеш да сагледаваш и самога Бога. Не можемо волети Бога, живети у заједници са Њим, ако не волимо брата свога, сестру своју, оне који су саздани по слици и прилици Божијој. Та вечно непролазна љубав је огањ који се свакоме даје, али неко за њиме крене потпуно се предавши Богу, а неко се поступно ослобађа од пристрашћа да би дошао у простор те вечне слободе, непролазне слободе у Христу.







