ТВ Храм

Беседа Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г-дина Теодосија

ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ: "Драга браћо и сестре сабрани у љубави Господа нашег Исуса Христа

Данашњим служењем Молебана за мир и јединство нашег страдалног народа на Косову и Метохији настављамо и овде, у древној задужбини светог Краља Милутина, да узносимо своје молитве Господу, како би нам био заштитник у овим искушењима која пролазимо.

Знамо да је наш верни народ, овде на равном Косову, увек био храбар и да смо остали и опстали и у много тежим тренуцима. Прегрмели смо са нашом Светом Грачаницом и петвековно турско ропство, и неколико светских ратова, и никоме до сада није успело да нас искорени са ових простора. Остали смо уз наше светиње, уз звона грачаничка и пој грачаничких монахиња, знајући да нас Господ никада није напустио, посебно када Му се са вером и надом обраћамо. Пролазили смо тешка искушења и у рату 1998-99. године, и 2004. године, када нам је претила опасност да нас и овде нападну, у те дане када су гореле наше цркве и куће у Косову Пољу, Обилићу, Липљану и Приштини. Остали смо и поред тога, упорни и чврсти у нади, знајући да својом верношћу завету Светог Кнеза, показујемо да смо деца Светог Саве и достојни наследници оних храбрих наших предака, који су знали да се своје никада не напушта,  да се земља не раскућује и да се наше светиње никада не остављају. Те светиње су, управо, наш путоказ ка Царству Небеском, наши светионици у тренуцима таме и утеха у свакој невољи.

ТВ Храм

Владика Теодосије служио Молебан за Косово у Манастиру Грачаница

Чули смо у Светом Еванђељу да: „Ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Зато оно што у мраку рекосте, чуће се на виделу: и што на ухо шаптасте у одајама, проповедаће се на крововима.“ (Лк. 12.2-4) Тешке су и страшне ове речи, јер нас све позивају на одговорност за сваку изговорену реч, за свако учињено дело. Они који помишљају да могу да поделе или раселе наш народ и да нас доведу у ситуацију да оставимо ове наше вековне просторе, где је уризничена наша душа, где чувамо тапију дату нам од Светих Немањића, поручујемо да се дубоко варају. Нису то успели ни многи моћници пре њих, како они иноверни, тако и они који су заборавили на своју веру, и поколебали се на бурном животном мору искушења. Видели смо снагу оних који су остали верни Христу у тешком времену безбожништва, и видимо је и сада међу вама који у Цркви својој Светосавској видите путоказ и светило неугасиво.

Господ нас учи: „Ко иде дању, не спотиче се, јер види светлост овога света; а ко иде ноћу спотиче се, јер нема светлости у себи“ Јн. 11, 9-10. Наш Спаситељ нас учи да добро отворимо духовне очи и не ходимо у делима таме, а наше истинско и једино светило јесте Христос, Који је једини мерило истине и правде. Немојмо зато браћо да се управљамо и поводимо за обећањима и лажима оних који желе да распуде мало стадо Христово, већ чврсто останимо у вери и непоколебиви у нади. Одбацимо од себе сваку мржњу не само према ближњима, него и према непријатељима, задобијмо Христову љубав да би нас по њој Господ и препознао.

ТВ Храм

Верни народ сабран у Манастиру Грачаница на молебану за Косово и Метохију

Црква Христова, Црква Светосавска, била је и остала са својим народом увек, делећи и тешке и радосне тренутке. Зато увек треба да се уздамо прво у Бога, јер Св. пророк Јеремија нам преноси реч Божију: „…проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово“. (Јерем. 17, 5). Више пута у историји, када смо поверење у Бога заменили поверењем у човека, на крају смо увек губили. Сетимо се само тешког времена безбоштва од Другог светског рата до почетка 90-тих, али и тог времена 90-тих година када су се многи поуздали у једног човека, мислећи да ће им он помоћи и да ће их он спасити. Нажалост,  то се показало као велика заблуда, јер управо је, што његовом самоувереношћу, што светском неправдом и силом, наш народ, у великој мери, натеран у изгнанство. Неки су му и тада следовали, иако је пораз прогласио победом, али убрзо су и сами горко схватили, да када се човек узда у човека, а не у Живога Бога , на крају бива поражен и посрамљен.

Зато и ми сада овде, не уздајмо се првенствено у речи и обећања људи, већ пре свега верујмо Господу. Истина се једино може мерити Христом, Његовом љубављу и жртвом. А Христос каже: „Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце. и бежи; и вук разграби овце и распуди их. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.“ (Јн 10.11-14) Следујући овим Христовим речима, дужни смо, дакле, да као добри пастири останемо са својим стадом и када дођу тешка времена. А, са друге стране, разни најамници нашег времена, који се пред народом представљају као пастири, у тешкоћама и опасностима остављају своје, а нарочито када је у питању њихов интерес и, тако, не маре за своје овце. То бива увек ако се првенствено уздамо у човека, а не у Христа и оне који Христу следују. 

ТВ Храм

Беседа Епископа захумско-херцеговачког и приморског г-дина Григорија

Зато, браћо и сестре, будимо мудри. Како год буду моћници овог света одлучили,  треба да останемо и опстанемо на своме, чинећи све што до нас стоји како би нам било боље. Жалосно је када видимо да Срби продају своје куће и имања, оно наслеђе које су им оставили преци, а за које су се до крви борили. Ако би, не дао Бог, тако и ми поступали, са одговорношћу кажем да ту нема ни благослова, нити среће, нити наде. Покажимо да имамо снаге да живимо у миру са свима око нас и да нећемо да прихватимо да нас неко премешта тамо-амо као да смо странци у својој кући. Има још доста правдољубивих људи у свету који ће са нама саосећати  и помоћи нам. 

Молимо се усрдно за све, и за оне који су на власти, и за ближње и за непријатеље наше. Када Бог види нашу љубав и чисто срце, засигурно ће  нам отворити и недра Свог човекољубља. 

Са овог места вам поручујем да смо сви дужни да чувамо међусобно јединство и миримо се са онима који нас вређају, како би и нама Бог опростио и подарио своју благодат. Најстрашније за све нас је, ако немамо тог јединства и љубави у породици, у колективу где радимо или у нашем друштву. Нисмо сви исти и будимо спремни да прихватимо и друге као браћу. На крају, све пролази, само љубав остаје, а љубав је када видимо лик Божији у сваком човеку, без обзира где се родио, којим језиком говори и како се Богу моли. На тај начин ћемо бити истински проповедници Христови на шта нас је Господ и позвао говорећи „Тако да се светли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.“ (Мт. 5.15).

Умножимо, стога, браћо и сестре, наше молитве и пост ових дана, удаљујући се од свега што нас одваја од Бога, што нас одваја од доброте, од светлости и љубави међу ближњима. Тада ће и наша молитва да призове благослов Божији на наше светиње, домове,  поља и на наш верни народ.

Благослов Господњи нека дође на вас, Његовом благодаћу, милосрђем и човекољубљем свагда, сада и увек и у векове векова. Амин."