У Недељу праштања, 6. марта 2022. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, началствовао је на светој архијерејској Литругији у параклису Светог Саве, при Српској Православној општој Гимназији Кантакузина Катарина Бранковић.
Док трају захтевни радови на обнови Саборног храма Преображења Господњег, у Загребу се богослужбени живот одвија у гимназијском параклису Светог Саве. У наведеном храму Његовој Светости саслуживало је свештенство и ђаконство Митрополије загребачко-љубљанске.
Након прочитаних одељака из Светога Писма, Патријарх српски је беседио о значају праштања које је крајња духовна степеница наше духовне припреме за период Великог поста. У својој омилији Предстојатељ Српске Цркве је указао на важност Великог поста за православне хришћане.
Ево нас на самом почетку Великог поста, на почетку периода када треба да се миримо са Богом, када треба да се миримо једни са другима, када треба да васпостављамо мир и хармонију у себи интензивније него у било ком другом периоду. Позвани смо да се молимо за мир, али и за мир у свету. Нарочито данас важно је да упутимо своје скромне молитве за мир у Украјини, молитве Богу да Он умудри људске умове и омекша срца људи да се што пре успостави мир у тој земаљи, али и у читавом свету. Велики пост нас на то позива, али и подсећа данашње Јеванђеље да постоји пут којим се ми миримо са Богом, са другим људима и са собом. Тај пут и оруђе које нам Црква нуди јесте тајна праштања, указао је Патријарх српски г. Порфирије говорећи о потреби да имамо мир у себи, мир једних са другима, како бисмо тај и такав свештени мир ширили свуда по свету.
Да ли смо здрави и да ли смо на путу истине Христове, показује се у нашим међусобним односима, а ти односи најчешће су оптерећени нарцисоидношћу, самољубљем и потребом да ми једни другима намећемо свој план и програм, не само о себи, него и о оном другом. Испуњени смо себичношћу, постављамо своје моделе и калупе другоме, позивајући да се они по сваку цену уклопе у те калупе. Да би смо изашли из те замке која ја наше лично ропство, нешто што нас удаљује од извора живота, нешто што нас удаљује од Јеванђеља Христовог, од Његових заповести, да бисмо могли да се пробудимо неопходно је да се наоружамо праштањем, рекао је Патријарх српски.