* * *
Патријарх Порфирије богослужио у храму Светог Саве: Стајање на двоједином темељу смирења и љубави - пут ка Цасртву небеском
У 32. недељу по празнику Силаска Светога Духа на Апостоле, 30. јануара 2022. године, на празник Преподобног Антонија Великог, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светој архијерејској Литургији у Саборном и заветном храму Светог Саве на Врачару.
Предстојатељу Српске Цркве саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, уз саслужење великог броја презвитерâ и ђаконâ Богом чуване Архиепископије београдско-карловачке.
Поред богољубивог и пречасног клира, на Литургији којом је предстојао Патријарх Порфирије молитвено је учествовало мноштво припадника лаоса - народа Божјег, међу којима и чланови Певачког друштва храма Светог Саве, који су под уметничким руководством диригента др Катарине Станковић, дали славословни допринос песмом прослављајући Господа и све свете који су Му угодили.
Тако сабрани на заједничкој молитви и благодарењу Господу, свештенослужитељи и верни народ – осењени мистичним дејством Духа Светог – представљајући истинску Цркву Христову сабрану око Господа, са пажњом и љубављу слушали су архипастирске поуке Патријарха српског г. Порфирија које је изговорио беседећи након произнесених светописамских чтенија.
Колико је једноставна реч Божија да јој није потребно тумачење, а исто тако за наш живот реч Божја опет је тако једноставна и јасна. Бог нам је дао савест и ако хоћемо да ослушнемо глас своје савести знаћемо шта је исправно, знаћемо да разликујемо црно од белог, знаћемо да разликујемо шта је то здраво, а шта нездраво, истакао је Патријарх Порфирије говорећи о значају слушања речи Божје која се јавља у нама у облику савести која је сама по себи глас Божји у човеку.
Кроз уста овога младића из Јеванђеља Господ нам је рекао да се држимо заповести Божијих које нас воде у слободу, које не укидају нашу слободу, већ нас воде у слободу од греха, пролазности, смрти, воде нас у слободу која се зове љубав, као потпуно предавање Богу и потпуно предавање себе ближњима, рекао је Патријарх Порфирије, и додао: Да би испуњавање заповести било благотворно за нас, да би ослушкивање савести наше било спасоносно за нас, важно је да у темељу нашег труда будемо смирени.
Нека би Господ дао да увек имамо смирења и љубави. Смирења пред Богом и љубави према Њему, а када стојимо на та два камена, двоједином темељу смирења и љубави, ми смо већ овде и сада на врхунцу у Царству небеском. Да Бог дâ, да утемељимо себе у смирењу и љубави и да у савршенству и ка савршенству из славе у славу растемо заједно са свима светима који су остварено Јеванђеље, који су Христос облагодаћени, који славе Њега једнога у Тројици Бога, закључио је Патријарх Порфирије беседећи о значају смирења и љубави у светлу јеванђелске перикопе коју је Црква у данашњи недељни дан изнела пред нас.
* * *
Епископ Јеротеј богослужио у храму Светог Архангела Гаврила: Живот са Богом је рај
У недељу 32. по Духовима, 30. јануара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, началствовао је на светој архијерејској Литургији у Светоархангелском храму у Хумској улици у Београду.
На дан празновања великог подвижника Преподобног Антонија Великог, преосвећеном владици Јеротеју саслуживало је свештенство и ђаконство наведеног београдског храма посвећеног великом благовеститељу Архангелу Гаврилу, а који је саграђен у славу настрадалих српских војника за време Првог светског рата.
На евхаристијском сабрању молитвено је учествовао велики број народа Божјег, који се сабрао знајући да нам је кроз Литургију дато да сагледамо Христов живот и да за Његовом Часном Трпезом учествујемо као причасници, као они који примају свето Причешће, тј. Тело и Крв Његову. На литургијске прозбе одговарао је храмовни хор под уметничким руководством диригента мр Марије Дрезгић.
Беседећи након прочитаних одељака из Апостола и Јеванђеља, Епископ Јеротеј је говорио о значају напредовања у световрлинском животу: Живот са Богом је рај. Ову истину су апостоли разумели срцем, јер су и пре сусрета са Христом чезнули за Богом, зато су одмах препознали да је живот са Богом рај и нису били заробљени у богатства и ствари овога света. Такви су били и први хришћани који су долазили пред апостоле, крштавали се и све своје остављали Цркви да она располаже са тим. То се сачувало до данас, тако живе наши монаси и монахиње по манастирима, рекао је Епископ Јеротеј.
У наставку своје беседе Епископ топлички је говорио о преподобном Антонију Великом чији молитвени спомен данас празнујемо: Свети Антоније је своје богатство поделио сиромасима отишао у пустињу да се моли Богу, а касније су његовим стопама следили многи. Преподобни Антоније је ишао истим путем којим су ишли апостоли, захваљујући њему је и основано монаштво, рекао је Епископ Јеротеј, и додао: У манастира се негује идеал хришћанског живљења које је хођење за Господом, и наш народ зато воли и поштује манастире и монаштво, не зато што су монаси бољи људи од других хришћана, него поштују њихову жртву, посвећеност и тај идеал који нас подсећа и помаже нам који је смисао нашег живљења по Јеванђељу, рекао је Епископ топлички Јеротеј, викар Патријарха српског.
* * *
Епископ Јустин богослужио у храму Преподобног Симеона Мироточивог: Наш императив је да се богатимо Богом
У недељу 32. по празнику свете Педесетнице, на празник Преподобног Антонија Великог, 30. јануара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, предстојао је литургијским сабрањем у храму Преподобног и богоносног оца нашег Симеона Мироточивог у Новом Београду.
Преосвећеном владици Јустину саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, уз молитвено учешће великог броја народа Божјег, који је делатно пројавио да је Литургија сабрање свих у Христу. Благољепију евхаристијског сабрања у овом храму посвећеном родоначелнку Светородне лозе Немањића допринело је умешно и молитвено појање храмовног хора.
После произнесених светописамских одељака који се према богослужбеном поретку произносе у овај недељни дан, Епископ хвостански је сабране у храму поучио речима архипастирске беседе, између осталог рекавши: Није богатство само по себи зло, као ни сиромаштво није само по себи добро, и не значи да ће се сваки богаташ наћи са леве стране Христове, а сиромах са десне, јер Господ критикује нашу прекомерну привезаност за материјално и пролазно. Наш императив је да се богатимо Богом, јер бити богат то и значи. Да се богатимо хришћанским врлинама и будемо људи који се у свом животу труде да воле Бога, сами себе, и ближње своје, рекао је Епископ Јустин.
Иако имаш много потребно је да то прихваташ као дар Божји, јер све што имамо, па и сами живот, дар је Божји. Потребно је да се одрекнемо егоизма. Господ нам поручује да није пресудно да имамо богатсвтво, већ да је потребно да имамо емпатије, да имамо осећај за људе који нас окружују, трудећи се да имамо мир са свима, рекао је Епископ хвостански Јустин, и додао: Христос не гледа наше банковне рачуне и новчанике, Христос гледа наша срца, Он неће наше, него нас.
У наставку своје беседе Епископ Јустин је говорио о преподобном Антонију Великом, светитељу који је једном приликом рекао: ”Од ближњега нам зависе живот и смрт. Јер, ако смо стекли брата, стекли смо Бога, а ако смо саблазнили брата, Христу смо згрешили”. Нека би Господ дао да се и ми богатимо врлинама, љубављу, праштањем, трпљењем, подношењем и ношењем и свога бремена и бремена ближњих својих, да будемо добри људи који ће тешити, помагати, радовати се са радоснима и плакати са жалоснима, то је оно што ће нас учинити богатим и вечним људима, закључио је Епископ хвостански Јустин.
* * *
Епископ Сава богослужио у храму Светог Георгија на Бежанији: Вера и жудња за Христом исцељују духовно слепило
У 32. недељу по празнику свете Педесетнице, 30. јануара 2022. године, у дан свештеног и молитвеног спомена на Преподобног Антонија Великог, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског, предстојао је евхаристијским сабрањем у храму Светог славног и добропобедног великомученика, победоносца и чудотворца Георгија у београдском насељу Стара Бежанија.
Епископу марчанском је саслуживало свештенство и ђаконство овог београдског храма, уз молитвено учешће сабраног народа Божјег. На литургијске прозбе одговарали су чланови храмовног хора којим уметнички руководи диригент Ана Ивановић.
Беседећи на тему недељне јеванђелске перикопе Епископ марчански Сава је говорио о поукама које нам нуди ово јеванђелско чтеније, посебно истакавши да су оне живе, делатне и могуће их је остварити и живети по њима и у 21. веку у којем ми живимо и деламо.
Веома често не примећујемо када Господ пролази поред нас, али и оног момента када то приметимо, када се наш духовни вид отвори, постоје многе пререке које нас спречавају да приступимо Христу. Као што су слепог сиромаха из Јеванђеља спречавали многи људи, тако и нас спречавају наше слабости, наше страсти, наши падови, наши промашаји, све оно што можемо подвести под назив духовне слепоће. Духовна слепоћа бива зато што се наше духовне очи затварају нашим егоизмом и себељубљем, увереношћу у наше способности, веома често мислећи да нам на животном путу није нико потребан, па веома често ни Господ, и да смо сами способни да решимо сваки свој проблем, рекао је Епископ марчански Сава говорећи о опасности духовног слепила са којим смо често и сами суочени.
Ослепљени смо многим светлима овога живота, ослепљени смо многим светлима које не дају истинску светлост, и осветљени том тварном светлошћу гасимо у себи светлост вечнога живота која нам је дарована на светом Крштењу, указао је Епископ Сава и у наставку предочио начин превазилажења ове болне и погубне реалности: Вера и жудња за Христом, и упорност у идењу за Христом исцељују нашу духовну слепоћу. Уколико имамо вере да ће се Господ окренути ка нама и исцелити нас, имамо онда и упорности са надом да неће бити узалудна молитва наша, поучио је Епископ марчански Сава, викар Патријарха српског.
У наставку своје надахнуте омилије Епископ марчански је говорио о значају Исусове молитве, те указао на њено активно присуство у молитвеном животу Цркве. То је молитва коју често, а можда и несвесно понављамо, да бисмо и ми духовно прогледали, да бисмо препознали Господа који нам долази у сусрет, али и препознавши га да бисмо добили снагу и силу да не пропустимо тај моменат, него да упорношћу нашом изађемо пред лице Његово и будемо просветљени светлошћу незалазном, светлошћу која обасјава овај свет од настанка до данас, а која ће сијати и у вечности, закључио је Епископ марчански Сава.
* * *
О литургијским сабрањима у 32. недељу по празнику свете Педесетнице и на празник Преподобног Антонија Великог, широм Српске Православне Цркве, погледајте у данашњем издању дневне информативне емисије "Вести из Цркве":
* * *
Кртако житије Преподобног Антонија Великог
Преподобни Антоније Велики био је отац пустиножитељног (пустињског, отшелничког) монаштва рођен је 251. године у египатском селу Кома, близу Тиваидске пустиње, у хришћанској породици. Од детињства је свети Антоније заволио богослужења и Свето писмо. Родитељи су му умрли када је имао 20 година. Преломни тренутак у његовом животу био је кад је једном на Литургији чуо Христове речи из Јеванђеља: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном “.
Антоније је речи доживео као да су му упућене лично. Распродао је имање, новац поделио сиромашнима и настанио се у близини родног села, у сиромашној колиби. У њој је започео свој аскетски живот. Касније се, ради веће самоће, настанио у једној гробници, у коју му је у само одређене дане пријатељ доносио мало хране. На том месту преподобни Антоније живео је до 35. године. У гробници у којој је живео водио је духовну борбу са демонима који су га непрестано искушавали на разне начине. Са 35 година, светитељ је отишао још даље у дубину Тиваидске пустиње, где је почео да живи потпуно сам, без помоћи других. У пустињи је боравио још 20 година, настављајући да превазилази и најтежа демонска искушења. Преподобни Антоније упокојио се у Господу 356. године, у 105. години живота.
