Манастир Похора ПчињскогВелики син православне цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божјом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским.
Ко изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима. Када је Милутин ступио на престо, одмах се заветовао Богу саградити онолико цркава колико година буде краљевао. 42 године краљевао је и 42 цркве сазидао. При неким црквама, као у Солуну и Цариграду, зидао је и болнице за сиромашне људе, где би сиромаси добијали све бесплатно. Осим тога он је особито волео да своје огромно богатство расточава на сиротињу. Често пута овај моћни и богати краљ ноћу се преоблачио у одело бедника, и са двојицом тројицом слугу својих ходио је по народу, распитивао о недаћама људи, и обилато помагао бедне људе. Усред свога великог богатства он је живео сасвим скромно и патријархално, мада се није такав показивао пред странцима. На скроман живот он је навикао био још у кући оца свога, краља Уроша. Прича се, како је цар Михаил Палеолог послао своју ћерку Ану са једним изасланством на двор краља Уроша, нудећи ћерку своју Милутину, само да би тако придобио српског краља за унију с Римом. А краљ Урош видећи безумну раскош византијску на принцези и њеним пратиоцима рече: „шта је то и на што то? Ми нисмо навикли на такав живот.“ И показа руком на једну српску принцезу с преслицом у руци: „ево, рече, у каквом оделу ми узимамо снахе своје!“
Свети краљ Милутин је, уз своје 42 задужбине, обновио и манастир Светог Прохора Пчињског, и из карловачког родослова знамо да САГРАДИ И МАНАСТИР ПШИНСКОМУ ПРОХОРУ, што потврђује и узидана опека на северној фасади старе цркве, са, у плитком рељефу изведеним именом САВА, откривајући његову непосредну бригу о обнови храма, архиепископ Сава III (1309-1316).
Ктиторска слава Свети краљ Милутин, свечано и торжествено је прослављена у манастиру Преподобног Прохора Пчињског.
У навечерје празника, дана 11. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је празнично бденије, уз саслужење игумана Светопрохорске обитељи архимандрита Методија (Марковића), а сутрадан на сам дан празника, Епископ Пахомије је служио Свету архијерејску Литургију, уз саслужење игумана Светопрохорске обитељи архимандрита Методија (Марковића), протојереја-ставрофора Новице Николића, јереја Далибора Јовића, јеромонаха Андреја и ђакона Александра Николића.
У току Литургије, Епископ Пахомије је извршио чин благосиљања славских дарова и резања славског колача, које су припремили овогодишњи кум славе господин Иван Антанасијевић из Врања.
На крају Литургије, Епископ Пахомије се обратио поучном беседом, истакавши значај благочестивих светила Божијих: Светог краља Милутина, Светог краља Драгутина (у монаштву преподобног Теоктиста) и њихове мајке Свете краљице Јелене Анжујске (у монаштву преподобне Јелисавете) за православни род наш, да се нису трудили само за своје лично спасење, него и за спасење народа српскога, чинећи многа небројена добра. Уједно је поучио да сви ми требамо урадити пресек свога духовнога узрастања у Христу и да као што су ови свети богоугодници живели по Јеванђељу, тако и ми да њима подражавамо.
Том приликом је благословио кумство славе за наредну годину сестри Драгослави Антић из Врања.
По завршетку Литургије уприличена је славска трпеза љубави у Краљевом конаку.
