Епархија будимљанско-никшићка

Сабранима се речима архипастирске беседе обратио Епископ Јоаникије, рекавши да је Свети Стефан Немања, не само као ктитор, него и у свему другоме, светли узор сваком човеку без обзира на статус и друштвени положај.

„Шта бисмо посебно истакли из његовог живота, да ли његово ктиторство? Свакако да, јер је он с обзиром на време у ком је живео и с обзиром на стање у ком се налазио српски народ, сигурно, највећи ктитор до дана данашњег“, казао је Владика Јоаникије, додајући да је много лакше било краљу Милутину да сагради 40 великих и лепих цркава, него Светом Стефану Немањи Студеницу, Ђурђеве Ступове и Светог Николу у топличком крају, где је подигао и манастир Пресвете Богородице и многе друге светиње. 

„Манастир Вољавац поред Бијелог Поља се, нажалост, ретко помињао. За то постоји и разлог, јер је давно пострадао и није био толико познат у своје време као Немањини Ђурђеви Ступови у Расу или Свети Никола у топличком крају. Мања црква, али, по свој прилици, једна од првих његових задужбина“, навео је Владика Јоаникије.

Истакао је да није само ктиторство, укључујући и манастир Хиландар, који је подизао са најмлађим сином Светим Савом, за време његовог боравка на Светој Гори, потребно истаћи него и труд Светог Стефана Немање око утврђивања државе и њеног проширења.

„Али не на штету других народа, него таквог проширења које је било уједно и обједињавање српских земаља. За њега се каже да је обновио своју пропалу дедовину. Српски народ има дар да ствара, али, нажалост, има ту склоност да разара и да се дели, што је наша особина од давнина. Надамо се да ће особина и способност стварања да преовлада јер је код Немање она преовладала. Објединио је две српске земље. Није могао и трећу као што је Бодин то урадио, који је ујединио Дукљу, Рашку и Босну, старе српске земље. Али, Бодинова држава није дуго трајала, а Немањина држава, обједињена од Рашке и Зете, потрајала је и напредовала, укључила се међу признате и веома угледне државе Европе тог времена“, подсетио је Владика Јоаникије.

Немања је корен, јер је његово дело, нагласио је Владика Јоаникије, било темељ, после кога су потомци само напредовали.

„Темељ је орјентир, из темеља све почиње и ми сада, када видимо неку од наших цркава како изгледају њени темељи, можемо да сагледамо како је изгледала некада у свој својој слави. Немањина државотворна делатност је величанствена, јер је пројавио мудрост и способност да утемељи једну моћну државу. Не припада то свакоме, не припада ни великим људима у сваком веку, него тек реткима“, оценио је Епископ будимљанско-никшићки, указавши на друге врлине Светог Стефана Немање, као што су храброст и мудрост у војевању за ослобођење свог отачаства.

„Данас је посебно важно поменути - Немања је прави узор оца, јер је родио синове, васпитао их и од њих направио велике људе. Двојица Светитеља, Стефан Првовенчани, Свети Сава и Вукан, који такође има велике заслуге и чије потомство је подигло много задужбина одавде, па до Подгорице. Вуканови синови су се угледали на свог ђеда, Светог Стефана Немању, дакле, од Давидовице до манастира Мораче, а и даље, већина старих задужбина припада Вукановом потомству, самим тим и Немањином“, беседио је Владика Јоаникије.

Указао је на то да се Свети Стефан Немања и Свети Сава у нашим црквама заједно сликају, јер су они, нагласио је Епископ Јоаникије, као један.

„Заслуге Светог Симеона најбоље се виде у лику Светог Саве и у његовом делу, а, опет, заслуге Светог Саве немогуће је замислити без његовог оца Светог Немање. Шта, дакле, посебно истаћи код овог Божјег угодника, код овог човека који је светли пример кроз векове целом нашем српском роду? Истакли смо, пре свега, његову веру, његов чврст и непоколебљив карактер, његову јаку вољу, јер вера не може да да правог, истинског плода где нема и јаке воље, а он је имао и једно и друго, јаку, дубоку и силну веру и велико покајање“, поручио је Владика Јоаникије, закључивши: „Његова пламена вера и велика молитвеност су породиле велико дело, величанствено и недостижно. Поносимо се тиме што се каже да је Немања старим пореклом, преко својих дедова, из Зете. По свему томе се види да је Божји промисао подигао овог човека и дао му способност да обједини свој народ и већину српских земаља тог доба. То дело благослови Бог те узнапредова држава Немањића и роди такве плодове с којима се и данас поносимо“.

Ктиторска слава манастира Вољавац прослављена је благосиљањем и ломљењем славског колача.