Представљању је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј, викар Патријарха Порфирија.
Присутнима су се обратили рецензент издања проф. др Томислав Јовановић, коаутор Љупка Васиљев, начелник Археографског одељења НБС др Владан Тријић и управник Музеја Српске Православне Цркве јереј др Владимир Радовановић.
Пројекат публиковања албума водених знакова, палеографског албума и описа рукописа Грујићеве збирке осмишљен је још почетком шездесетих година прошлог века, заслугом протојереја-ставрофора професора Владимира Алексијевича Мошина, оснивача Археографског одељења Народне Библиотеке Србије. Са првим археографским описима рукописне збирке из Оставине Радослава М. Грујића отпочето је у периоду 1962–1964. године. Професор Мошин је окупио младе сараднике и заједно са њима истраживао рукописе ове збирке током више деценија. За већину рукописа израдио је описе материјалног стања, писма, језика, садржине и записа, као и историјат.
У настојању да се овај посао оконча после смрти проф. Мошина, потпуно опише збирка и овековечи рад претходника који је трајао више од седамдесет година, остварена је сарадња Музеја Српске Православне Цркве и Народне библиотеке Србије из које је произашло издање „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“.
Заједничким снагама, ове две институције су у току последње деценије радиле на томе да се систематизују све белешке са описима рукописа проф. Мошина и његових сарадника, али и да се доврши оно што није било урађено. Љупка Васиљев, која је од почетка сарађивала са проф. Мошином на обради фонда рукописа збирке Радослава Грујића, обрадила је илуминацију, повез и водене знаке, касније додавши и комплетне описе више десетина неописаних рукописа, ради увида у потпуност збирке, те приредивши две свеске Палеографског албума. Димитрије Богдановић је проверио и допунио до тада урађене описе, оставивши и напомене о томе шта је потребно да се још предузме, а обрадио је и 25 раније необрађених, млађих књига. Најзад, Мирјана Гроздановић-Пајић проверила је, допунила и датовала водене знаке, припремивши и Филигранолошки албум. Крајњи резултат овог оствареног пројекта данас јесте преко 350 обрађених рукописа и пет публикованих књига: Филигранолошки албум водених знакова, два тома Описа рукописа и два Палеографска албума.
Уз представљање петокњижног издања приређена је и пратећа изложба.