"Грађанима Србије, Републике Српске и свим припадницима нашег народа широм света упућујем искрене честитке поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе!
Од настанка нашег рода, наши преци су се увек окупљали око разних знамења, било да је то био двоглави орао на стегу Немањића, барјак крсташ у рукама Бошка Југовића опеван у народним епским песмама из старих времена, застава Карађорђевих устаника, или наша садашња, добро позната тробојка. Барјаци су се мењали и преображавали, али су најважнији симболи на њима остали, као и осећања Срба према једном од наших најважнијих националних симбола.
Од средњег века до овог времена, заставу је наш народ увек волео и дубоко поштовао, као највећу светињу. Током ратова, војници су је називали својим „ратним другом", бранили је срчано и одлучно, не обазирући се на сопствене животе да би је сачували. На дан када се сећамо херојских војника са Солунског фронта, треба да се подсетимо и добро познате чињенице да су они јунаци који су прошли и голготу и васкрсење, а да су кроз сву муку ипак успели да сачувају све своје пуковске заставе, свих 51 које је мој прадеда, Краљ Петар I, предао трупама јуна и новембра 1911. године.
Без обзира да ли се носи кроз рат, или у временима највеће среће, наша застава је увек ту, са нама. Она је наслеђе свих оних који су градили нашу земљу, предавали тај барјак из руке у руку, од једне генерације другој, да траје до наших дана. И наставићемо да га прослеђујемо, предаћемо га нашим унуцима, да нас и даље окупља око себе, уједињује, подсећа ко смо - народ који изнад свега љуби и поштује слободу, са узвишеним вредностима правде и истине као моралним начелима, и завештањем на које сви треба да будемо поносни. Али и да и сами наставимо ту нит започету у давна времена, стварајући сопствену заоставштину, којом ће се наши потомци поносити. То можемо да учинимо само ако смо уједињени, ако заједно радимо за бољу будућност и напредак наше Отаџбине. На том путу, српска застава ће се увек поносито вијорити, док нас има, док постојимо, заувек.