НИНПошто Вас на жалост не гледам у очи, на почетку вас молим да читаоцима и мени помогнете да замислимо место са кога пишете. Шта вас окружује? Шта видите кроз прозор?
За мене је ово соба са најлепшим погледом. Предамном стоји дечански храм који је на овом месту пре готово 700 година подигао Свети Краљ Стефан Дечански. Ова црква је један непрестани подсетник и инспирација за све нас који овде живимо и све који нас посећују јер нам говори сваким својим каменом, сваким рељефом, сваком фреском и тим чудесним спојем западне романичко-готичке архитектуре и српско византијског сликарства, шта смо били, шта јесмо и шта треба да будемо.
Много је пута поновљена оптужба да “прекорачујете своја монашка овлашћења” мешајући се у политику. У ком смислу по вашем унутрашњем осећању питање Косова није политичко?
Такве оптужбе долазе из већ познате школе агресивног атеизма који је покушао да избрише свест да је, посебно у нашем народу, улога Цркве и монаштва била од суштинског значаја за формирање и српске средњовековне државе и самог народног идентитета. Нису ли наши епископи, монаси, свештеници били кључни актери у готово свим историјским збивањима од Средњег века до данас? Неки од њих били су наше прве дипломате. Визија Светог Саве који је успео да добије пре 800 година аутокефалију за нашу Цркву кључни је фактор без кога тешко да би било наше средњовековне државе и идентитета који нас је до данас сачувао.
Међутим, иако имамо право и одговорност да подигнемо глас у кључним моментима, наша мотивација није и не сме да буде уско политичка јер православље у суштини не познаје клерикализам. Црква нема секуларне претензије да постане држава, немамо црквене партије и наши верници припадају широком политичком спектру.
Питању Косова прилазимо са позиције колико се његово решавање може позитивно или негативно одразити на опстанак нашег народа и самим тим наших светиња, које као светионици у мраку светле кроз историју и дају нам потребно усмерење да се не изгубимо у општем "мелтинг-поту" данашњице.
Ћутање у ситуацији када неко може да расели наш народ једном за свагда са Косова и Метохије или нереаговање на невоље са којима се суочава, било би не само људски неодговорно, већ и духовно апсолутно неопростиво.
ТВ Храм
Да ли сте ви политичка или духовна опозиција људима са Српске листе који у овом часу представљају српски народ на Косову?
Не видим себе као опозиционара јер је став Цркве у суштини увек афирмативан у смислу представљања оних вредности које сматрамо да су важне за све људе. Уколико се некада ставови политичке опозиције и Цркве подударе то свакако не значи сврставање Цркве у политичке ешелоне јер је смисао Цркве да повеже људе чак и различитих политичких схватања на једном духовном нивоу, а не да их додатно раздељује. Наравно, проблем настаје када појединци или неке политичке групе глас из Цркве виде као опасност за своје интересе. Тада имамо етикетирање, клеветање или отворене прогоне, што смо могли да видимо и у време комунизма и у новијем времену.
Различит став СПЦ и државе Србије о начину решавања питања Косова и Метохије не произилази из идеолошких и политичких интереса, већ из чињенице да Црква у први план ставља своје вернике и светиње без обзира на њихов број и боримо се за очување једног предања које је дубоко уткано у биће нашег народа и чини га духовно и културно препознатљивим на светској сцени. Косово је кључни елемент у том мозаику.
Другим речима, не можемо говорити о интересу Србије који се може остварити жртвовањем једног броја њених грађана ради неког прилично нејасно дефинисаног „државног циља“ посебно у ситуацији када држава, како је и поменуто у саопштењу Сабора СПЦ, није била спремна да са Црквом отвори и основни дијалог о томе шта су разлози њене забринутости и како да се интереси Цркве и народа на Косову и Метохији заштите. Одсуство дијалога и транспарентности рецепт је за неповерење које је сада створено међу добрим делом људи у Србији у погледу политике на Косову и последице неодговорних потеза могу бити врло трагичне за све.
НИН
Да ли сте икада помислили: “Да се нисам обавезао овој мантији другачије бих одговорио,…” Мислим на нечасне оптужбе да сте део “агентурне мреже”, сарадник “ЦИА”, промотер независног Косова…Шта вас је од свега што сте чули о себи , ако не увредило, онда “изместило” из равнотеже?
Ове оптужбе су толико бизарне и неистините да никада нисам осећао потребу да их демантујем. И сам улазак у дијалог са онима који их шире био би бесмислен јер бих се спуштао на ниво злонамерних клевета и политичког трача. Уместо тога радије препуштам делима да говоре, а колико смо сви ми у Епархији Рашко-призренској у последњих двадесет година учинили да очувамо наш народ у готово немогућим условима, то је свима добронамерним познато. Сама чињеница да је манастир Дечани највише нападан објекат СПЦ на Косову и Метохији и зато је и једини остао под јаком заштитом КФОР-а, показује да наше сведочење није по вољи оних који би желели да нема ни нас ни овог манастира и коме највише сметамо.
Монах на “twetteru”? Да ли једно искључује друго? Шта је вама “twetter”?
Интернет је веома важно средство комуникације, а хришћанска вера је суштински заснована на комуникацији благе речи Господње (тј. грчки Еванђеља). Твитер и друге друштвене мреже могу бити моћно средство изражавања не само верских ставова већ уопште људских ставова и вредности које рефлектују наш однос према Богу. Специфичност твитера јесте да се у што мање речи пренесе порука. У времену када људи тешко разумеју комплексније информације, пажљиво састављен твит може да има јако велики утицај. Нису без разлога стари Латини ценили сентенце које и данас често користимо и које говоре много више од читавих трактата. Истовремено, твит може да укаже на одређене моралне, политичке принципе, актуелизује одређене важне теме и усмери на текстове где се оне детаљније образлажу. Наравно, као и све друго и твитер може да се користи као средство бласфемије, ширења бизарних садржаја и отворених клевета. Сваки твит истовремено поредставља и огледало онога који га је написао.
Комплетан интервју у новом броју недељника "НИН" који је од данас у продаји.
НИН
