Митрополија дабробосанскаПрви Цековић по имену Петар, син Мије Цековића из Бијелог Поља, дошао је у Сарајево половином 19. века. Ту се оженио са Јованком Хаџимарковић, рођ. Црнчевић, са којом је изродио шестеро деце. Он их је учио и усмеравао у тајне ондашње трговине, нарочито између Истока и Запада. Један од његових синова по имену Ристо толико је добро напредовао да је превазишао и свог оца. Он је 1901. године од Стјепе Сршкића купио кућу на Вароши недалеко од Старе цркве у Сарајеву.
У тој кући на Вароши отворена је 19. октобра 1858. године српска девојачка школа. Било је то дело велике Српкиње Стаке Скендерове која је са својим родитељима живела у тој кући. Временом школа је прерасла у комуналну школу. Школу су похађале и девојке муслиманке. Познато је да су две кћерке Топал Осман-паше похађале ову школу. Син Риста Цековића, Петар, који је добио име по свом деду Петру, наследио је очевину. Оженио се девојком Милојком. На њихову несрећу Петар и Милојка нису имали деце. Милојка, која је остала последња од Цековића, њихову имовину је поделила на три дела: Митрополији дабробосанској оставила је летњиковац на Палама, Црквеној општини Сарајево породичну кућу на Вароши, а граду Сарајеву значјане уметничке радове.
Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом по први пут је 31. марта 2021. године посетио кућу Цековића у Сарајеву. Високопреосвећени је желео да се упозна са општим стањем овог историјског објекта, као и да види шта се може учинити за ревитализацију и санацију истога. – Имамо велику и моралну, материјалну и историјску обавезу да ову кућу коју нам је оставила једна од најугледнијих сарајевских српских породица сачувамо од пропадања, обновимо и предамо у наслијеђе онима који ће послије нас доћи. Ова кућа је од неизмјеривог значаја за историју српског народа у Сарајеву и Српске Цркве. Колико сутра покренућемо све механизме за заштиту и реконструкцију овог објекта, истакао је митрополит Хризостом.
