Топографију моравских храмова битно одређује њихова припадност моравском сливу као матичном географском простору настанка и развитка. Међутим, распрострањеност и подизање храмова у време кнежевине, а потом деспотовине, одвијало се упоредо с територијалним ширењем државе.
Послије смрти оца 1389. године, на српски престо је дошао малолетни Стефан Лазаревић. Он је био један од најбољих витезова и војсковођа, али и дипломата и средњовековних књижевника. Године 1405. Београд је постао престоница српске државе, која се захваљујући деспоту Стефану у наредних готово четврт века приметно развила. Најпознатија задужбина Стефана Лазаревића је манастир Ресава или Манасија, која нема уобичачјено украшене фасаде карактеристичне за сасвим особену моравску стилску групу, већ се угледа на старије узоре из архитектуре породице Немањић.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
проф. др Радивој Радић, историчар
доц. др Јасмина Ћирић, историчар уметности
доц. др Небојша Станковић, архитекта и историчар уметности