ТВ Храм / "25 година од НАТО напада" - „Косово и Метохија, лична карта човечанства“

НЕДЕЉА, 24. 3. 2024 - 19:19

Извор: TВ ХРАМ

"25 година од НАТО напада" - „Косово и Метохија, лична карта човечанства“ - Недеља, 24. март у 21.30 часова

Терористичке акције Алабанаца на Косову и Метохији након 1981. сваке године су добијале све већи интезитет. Њихове мете су били органи реда, војска, полиција, институције, али и цивили. Ситуација се за опстанак Срба на простору јужне српске покрајине компликовала након 1997. када су земље западног света на првом месту САД, Велика Британија и Немачка све директније у различим сегментима почеле да помажу тзв. ОВК, терористичку организацију у њеним бруталним акцијама. Од пролећа 1998. године, интезитет напада на цивиле се појачавао, а притисак Албанских савезника на СРЈ довео је до тога да пристану на бројне уступке као што је присуство верификаторске мисије ОЕБС и друге видове утицаја страних дипломата у земљи, а посебно на територији КиМ.

Након исценираног злочина у селу Рачак, неуспелих преговора у Рамбујеу 1999. године који су послужили савезницима тзв. ОВК да пред светском јавношћу стекну подршку за војну интервенцију било је питање тренутка у времену када ће започети војна агресија. Те страшне вечери, 24. марта 1999. године уз заглушујући звук авиона који су полетели из НАТО базе „Авијано“ у Италији, почела је војна кампања циничног имена, „Племенити наковањ“. Циљ је била мала земља, великог непокорног срца, Савезна Република Југославија. Разлог је лежао у чињеници да српски народ упркос великом притиску није желео да се одрекне своје колевке, Косова и Метохије. Убрзо се затресла цела земља. Авиони и ракете 19 најјачих земаља НАТО алијансе без одобрења савета безбедности Уједињених Нација, обрушило се на куће, школе, болнице, касарне широм земље. Током 78 дана и ноћи бомбардовања, 30.000 ваздушних налета и испаљених 50.000 разорних пројектила страдало је око 2.500 људи, од чега 1.031 припадник војске и полиције.

Међу страдалима било је и 79-оро деце. Рањено је око 12.500 становника. Разорена је инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, споменици културе, медијске куће. Резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244 гарантован је територијални интегритет Југославије, али су контролу над КиМ преузеле НАТО снаге. У месецима након престанка ратних операција убијено је неколико стотина српских цивила, а отето више од хиљаду људи. Са простора јужне српске покрајине протерано је више од 200.000 Срба. Прве жртве НАТО бомбардовања били су војници Саша Стајић који је погинуо у Даниловграду и Бобан Недељковић који је страдао у Прокупљу. Након почетних циљева који су били војни, већ у наредним данима агресори су гађали цивилне циљеве, куће, школе, болнице и стамбене зграде. Српски народ је окупљен око заветне мисли својих предака остао јединствен, на запрепашћење својих непријатеља. Задатак покољењима која долазе је да се сећају и памте јунаке одбране СРЈ од НАТО агресије. Да поштују жртву свих оних који су својим учешћем и страдањем наставили пут својих славних предака који чувају српско име и презиме од Косова до данашњих дана.