Свети Захарија, патријарх јерусалимски
У време грчког цара Ираклија удари персијски цар Хозрое на Јерусалим 614. године, опљачка град, однесе Часни Крст у Персију и повуче у ропство огроман број хришћана, међу овима и патријарха Захарију. Јевреји му помагаху у чињењу зла хришћанима. Између осталих јеврејских пакости помиње се и ова: откупе Јевреји од Хозроја деведесет хиљада хришћана и као своје робље све побију. Остао је четрнаест година стари патријарх у ропству. А од Часнога Крста пројаве се многа чудеса у Персији, тако да су Персијанци говорили: "Хришћански Бог дошао је у Персију". Доцније примора Ираклије цара персијског да врати Часни Крст с патријархом и преосталим робљем у Јерусалим. Сам цар Ираклије унесе Крст на својим леђима у свети град. Остале дане своје проведе свети Захарија у миру и пресели се ка Господу 631. године. На престолу га замени патријарх Модест, после кога дође свети Софроније (в. 11. март).
Преподобни Тимотеј
Пустињак на месту званом Символи на Олимпу азијском. Измалена ступи Тимотеј у манастир, замонаши се, и све до дубоке старости проведе земно време у посту, молитви, бдењу и непрестаном труду. Чист и целомудрен остао кроз цео живот. А чистим и целомудреним Бог даје власт над духовима злобе, па је даде и Тимотеју. Својим трудом око душе своје свети Тимотеј успе, да у себи сазида диван дом Духа Светога. Овај свети човек упокојио се 795. године.
Тропар (глас 4):
Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.
Свети Евстатије, архиепископ антиохијски
Велики ревнитељ и заштитник Православља. Као такав нарочито се истакао на I Вас. сабору где је учено и разложито побијао учење Аријево. Са осталим Светим Оцима Евстатије исповедаше правилно да је Исус Христос као Син Божји раван Оцу и Духу Светом по божанском суштатству. По смрти цара Константина аријевци опет некако добију превагу, те почну љуто гонити Православље. Св. Евстатије буде свргнут са свога престола и протеран најпре у Тракију а потом у Македонију. Страдаше много и дуго, док најзад не предаде свету душу своју Богу, 345. године.
Тропар (глас 4):
Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.
Свети Јован III Схоластик, патријарх цариградски
Као адвокат рукоположен у чин свештеника, потом постао патријарх 565. године. Писао каноне који су ушли у Номоканон. У време његово унета је у литургију божанствена песма: Иже херувими, а исто тако и Вечери Твојеја Тајнија. Мирно скончао и предао душу своју Богу 577. године.
Спасоносно Крсно Древо, крвљу обливено,
Дуго беше ко у гробу тамом покривено!
Јунак c тебе до три дана у тми становаше,
A ти триста годин дана под земљом лежаше.
Господ уста кад праоце ослободи ада,
И ти уста кад за цркву слобода завлада.
Потом Господ још на земљи задржа се мало,
И ти још си неко време вернима сијало,
Докле добро не поможе веру утврдити,
Докле свако не научи крстом се крстити,
Док крштени не познаше силу крста свешћу -
Тим си и ти завршио службу своју c чешћу.
Но тисућа још времена да дође и мине.
Слика твоја, сила твоја, неће да угине.
Пред Часним се Крстом верни Христу Богу моле,
Часним Крстом лече муке, лече сваке боле.
РАСУЂИВАЊЕ
Шта је то гатање? То су три врсте веровања: веровање у слепи случај, веровање у ствари, и веровање у свемоћ духова таме. Гатањем се проричу случајеви, разликују моћи ствари и заклињу духови таме. Ниједна вера није тако одсудно осудила и одбацила гатање као вера хришћанска. Ниједна вера, осим хришћанске, није слободна и чиста од гатања. Остале су вере више или мање гатања, и неке се састоје једино из гатања. Гатање значи потчињавање човека нижим тварима и бићима од човека. Отуда се гатање може назвати вером у мрак. Зато апостол Павле и говори: а поганијех и бапскијех гаталица клони се, а обучавај се у побожности (I Тим. 4, 7). Хришћанство је вера светлости у два смисла: прво — што оно уздиже човека над случајем, над свим тварима и над духовима таме; и друго— што оно потчињава човека само власти живрг, мудрог и свемоћног Бога. Постоји свевидећи Бог, зато не постоји слепи случај. У духовном савезу с тим свевидећим и живим Богом човек може бити узвишенији од свих твари и моћнији од свих духова таме.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у разговору с богатим младићем (Лк. 18, 18) и то:
1. како богаташ искаше савета но не беше приправан на жртву,
2. како му Господ указа на жртву, потребну за куповину живота вечног,
3. како богаташ оде разочаран, јер се не могаше растати од богатства свога.
БЕСЕДА
о посту и молитви
Овај се род ничим не може истерати
до молитвом и постом (Мк. 9, 29)
Ово је спасоносан пропис највећег Лекара душа људских. Ово је лек опробан и доказан. И другог лека сумашествију нема. А каква је то болест? То је присуство и господарство злог духа у човеку, опаког злог духа, који се труди да коначно упропасти и тело и душу човекову. Дечка, кога је Господ ослободио од злог духа, бацао је овај опаки дух час у ватру, час у воду, само да га погуби.
Докле год један човек само мудрује о Богу, дотле је он немоћан, потпуно немоћан према злом духу. Зли дух се подсмева немоћном мудровању светском. Но чим један човек почне да пости и Богу се моли, зли дух бива испуњен страхом неописаним. Мирис молитве и поста он не подноси никако. Благоухани божански мирис гуши га и раслабљава до крајње изнемоглости. У човеку који само мудрује о вери, демону је пространо место. Но у човеку који почне искрено се молити Богу и постити, са стрпљењем и надом, демону постаје тесно, претесно, и он мора да бежи из таквог човека. Против неких телесних болести постоји само један лек. А против највеће болести душевне, демонијаштва, постоје два лека који се морају једновремено употребљавати. Пост и молитва. Апостоли и светитељи постили су и Богу се молили. Зато су били онако моћни против злих духова.
О Исусе благи, Лекару наш и Помоћниче у свима бедама, укрепи нас силом Духа Твога Светога, да се можемо држати спасоносног прописа Твога о посту и молитви, ради спасења нашега и наших ближњих. Теби слава и хвала вавек. Амин.