Свети Сава је знао колико је образовање важно, јер је знао да истински образовати значи пре свега уобличити Образ – Лик Божији у човеку. Као што је знао да је истинско васпитање, заправо, непрекидно и васцело, свеукупно и потпуно храњење човека нествореним енергијама Божјим у Цркви, на Светој Литургији, у Светом Причешћу. Успешно образовање и васпитање Савиног времена значило је да дете постане човек, а човек – светитељ, као што је то наш Сава постао, а што треба да нам служи на углед свима. Када размишљамо о Светом Сави, постаје нам јасно и то да он није само човек српске прошлости, већ и човек српске садашњости, а понајвише човек српске и свехришћанске будућности. Заједно са својим Светим Немањићима, Светим кнезом Лазаром, Светим деспотом Стефаном, Светим Максимом Бранковићем, Светим преподобним Авакумом и Пајсијем, Светим Новомученицима крагујевачким и јасеновачким и свима светима српскога рода, он нам из Царства Небеског обасјава пут којим смо и ми позвани да идемо. Зато је Сава наш „Путеводитељ у Живот Вечни", као што певамо у тропару њему посвећеном, јер је своме роду, то јест нама, оставио путоказ животни. Зато је Свети Сава не само наш први учитељ, већ и наш први вероучитељ. О години његовог рођења, одрастању и васпитању, одласку на Свету Гору, изградњи и обнови манастира Хиландара, уређењу српске државе, стицању аутокефалије за Српску Православну Цркву, најстаријој ликовној представи фрески у Манастиру Милешева, историјским изворима и научним радовима о животу и делу Светог Саве првог Архиепископа српског у емисији Час историје говорили су проф. др Ђорђе Бубало, историчар и Владимир Џамић, историчар уметности и конзерватор.