Епископу Доситеју саслуживало је свештенство и ђаконство Археипсикопије београдско-карловачке, у молитвеном присуству верног народа.
"Како се човек осећа беспомоћним када нема вид, а посебно у оно време јер слепи људи су били и под осудом људи, осудом заједнице да су ето слепи због неких тешких грехова. Заиста се болест гледала кроз грех, кроз последицу греха. И онда замислите те слепе људе који су се патили читав живот и зависили од других и били другим на терет и осећали се читав живот као неки непотребни људи а притом, осећајући ту поругу од људи, често и презрење да су ето слепи због својих грехова.
Дубине искушења су и смиреност доживели. У таквим условима не клонити духом и не роптати на Бога и никад се ни тренутка не види да се они буне и ропћу зашто мени Господе овако, зашто мени Господе онако него ето чули да пролази пророк Исус, како су га тад доживљавали, њима лекари нису могли помоћи, и ако им ико може помоћи на овоме свету то је Бог, посебно у таквој једној болести као што је слепило.
И прилазе скрушено и вапију "Помилиј нас сине Давиду". А помиловање се даје преступницима закона, они и приступају Христу као преступници, грешници смирено, скрушено без трунке гордости, без турнке гунђања. Они прилазе са великом вером и надом. А није болест увек само због греха, разни су узроци болести, а један диван узрок болести о којем Господ говори каже "Да се јаве дела Божија на њему". Ево и овде је била та прилика да се јаве дела Божија, да се јасно препозна да то ниједан човек не може да учнини. Који је човек исцелио слепца?. И они су ишли за њим, и стално молили. А сином Давидовим се похвално обраћамо ономе коме желимо учинити част. А Исус јесте и по телу потомак од цара Давида. И Он њих упита Верујете ли ви да могу да то учиним кад су ушли у кући и дотиче се својим рукама њихове очи и даје им вид и прво су виделе лице Божије.
И каже им да иду и да никоме не казују шта је учинио. Он је то учинио из више разлога, са једне стране Он показује да Њему не треба слава од људи. Како можете бити истинити ви који тражите славу једни од других а славу од јединог истинитог Бога не иштете? То је мисао који сви ми хришћани треба да се преиспитујемо, стално су замке, стално ћаво покушава да нас ухвати у испразну славу од људи. Да не тражимо славу у себи, него да тражимо славу у Богу, поучио је Епископ Доситеј.