Наши важећи државни прописи кажу да дјеца до своје 18 године нијесу пунољетна, а то значи да нијесу психо-социјално довољно сазрела да самостално доносе одлуке о себи, свом животу, и да преузимају потпуну одговорност за своје поступке.
Сматрамо да су, и једно и друго, и улога породице и феномен човјекове пунољетности, израз како вјековног памћења, традиције и духовних учења, тако и савремених научних сазнања о људској природи и човјековом животу у заједници.
Насупрот томе, предлагач овога Закона у нацрту настоји, кршећи постојећи Породични закон, па и Устав државе, да уведе у правни систем Црне Горе одредбе који нијесу ни правни напредак, нити усклађивање са стандардима Европе – него почетак уништавања наше омладине. Уништавање права дјетета да сазри, да би тек онда када сазри, могло да одлучује о свом животу.
Бесмислене су и сулуде одредбе да дијете са својих 15 година неким својим исказом – одреди свој пол, насупрот оном који је добио од Бога, а преко закона природе! Па макар то било и уз, у овом Нацрту врло неодређену и нејасну, сагласност родитеља. Можемо, наиме, замислити будући положај и права родитеља, спрам неке обзнањене дјечије воље, коју ће подржати бројни душебрижници, какви су, рецимо, аутори и предлагачи оваквог Нацрта закона. У том смислу отворено питамо министре у Влади, да ли би они као предлагачи овог штетног текста, рецимо промијенили свој пол, и свој матични број? Ако би, нека ту амбицију кандидују на сљедећим изборима као своју понуду народу и гласачима (као показатељ њихове наводне слободоумности, демократичности, напредности…), а ако не би – зашто такву могућност нуде и препоручују 15-годишњој, малољетној дјеци? Да ли изрека или лични осјећај 15-годишњег дјетета у вези са било чим, може бити основа правних и друштвених односа, упркос постојећим законима? И зашто стати на дјечијем осјећању у вези са сопственим полом? Зашто не ићи даље: дјечији тренутни осјећај да ли су људи или митски хероји? Шта им припада од имовине? Шта дјеца, понекад, осјећају по свим овим питањима? И шта су у стању да кажу о томе?
Живимо у друштву које зна за такве категорије које се тешко или никако не доводе у питање (правни поредак земље, симболи државности, имовина, слобода ријечи…), па се надамо да ће јавности бити јасан и овај наш исказ о вриједностима око којих нема погађања. Дјеци се намеће да буду оно што нијесу, и о чему не могу, на зрео и ваљан начин ништа знати, а ускраћује им се да буду оно што јесу – дјеца.
Црква Христова има разумијевања за особе које су промијениле пол, управо из саосјећања према неким изнимним личним патњама, неизрецивим и болним психичким и емотивним траумама, али не разумијемо доношење закона који такву трауму шири на цијелу популацију. И то уз изричиту забрану тражења од лица које подноси захтјев да обави медицински преглед или пружи доказ о обављеним медицинским прегледима. Медицински преглед, који се тражи као услов много баналнијих животних ситуација, сада се изричито забрањује као предуслов промјене родног идентитета!
И не само да не разумијемо и да овим путем протестујемо, него ћемо као озбиљна институција, предузети све законом прописане радње да ову срамоту и бруку удаљимо из зоне озбиљног људског разговора и одлучивања. На првом мјесту, позивамо све оне министре и посланике у парламенту, који су православни хришћани, а сигурни смо да ће нас разумјети и подржати и они међу њима који су вјерници других монотеистичких вјера и њихове вјерске институције, да овај Нацрт ставе на мјерило својих вјерских убјеђења и моралних принципа, а не на кантар тренутне материјалне и политичке користи.
