Већ те године, 27. јануара, у раним јутарњим часовима, окупили су се професори и ученици и по написаном сценарију, у ходу према Старој крагујевачкој цркви певали су „тропар светитеља“. После завршеног верског обреда, гимназијалци су отпевали песму професора Вукашина Радишића, „Сунце рађа с’ Србину“, коју је написао специјално за ту прилику. Ректор лицеја у свом говору позвао је ученике и настванике лицеја и гимназије да се на примеру светог Саве „са љубављу посвете науци“.
Најбољи ђак „реторике“, говорио је у име ученика. Ђачки хор је отпевало песму, професора граматике Григорија Новаковића, а после школске светковине, свештеници су у цркви освештали жито. Потом је организован ручак на коме су званице донирале средства, за сиромашне ученике, која су истовремено представљала први прилог будућем школском фонду.
У вечерњим часовима, на сваком прозору Лицеума Књажевско Србског, горело је по 12 свећа, а на средишним прозорима налазила се и кона Светог Саве и грб Кнежевине Србије. Велики број Крагујевчана заједнички је прославио Школску Славу уз родољубиве песме, које је певао ђачки хор.
Тако је прослава Светог Саве, први пут организована у крагујевачкој Гимназији, убрзо почела да се слави и у осталим школама у земљи. Прва српска Гимназија има своје значајно место у свим догађајима тог времена у граду, као и у читавој Шумадији. Школске свечаности биле су саставни део васпитавања и едукације ученика, а већина се одржавала у време главног завршног испита.
Савиндан је као школска Слава прослављан до 1945. године, када су је власти укинуле, а одлуком Министарства просвете од 1985. године поново се обележава у свим школама, као радни дан, за који ученици организују приредбе за званице.
На Крагујевачком универзитету, од 2005. године, у част школске Славе, сваке године се додељују стипендије најбољим ученицима.