У Недељу Православља, 13. марта 2022. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије предстојао је торжественим евхаристијским сабрањем у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару. Првојерарху српске Цркве саслуживала су преосвећена господа архијереји: ремезијански г. Стефан; хвостански г. Јустин и марчански г. Сава, викари Његове Светости.
Поред викарних епископа, предстојатељу Српске Цркве саслуживао је високопреподобни архимандрит др Прокопије (Тајар) клирик Антиохијске Патријаршије, као и велики број пречасних презвитерâ и часних ђаконâ, уз молитвено учешће сабраног народа Божјег.
Многобројни ранохришћански списи нам сведоче да су правила мољења и правила вере у животу Цркве држана у сагласју. Недеља Православља, као прва у низу великопосних недеља. Како и доликује светом дану светлог и победитељног славља вере, сабрање верних је у великом броју испунило и украсило простор храмовног наоса нашег највећег храма који је посвећен великом молитвенику и духовном наставнику рода нашег - Светитељу Сави, који је речју и делом држао и одржао најсвештеније истине наше вере о које се опомињемо у овај први недељни дан Великог поста - свете Четрдесетнице.
Пре причешћа верног народа Божјег, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије произнео је архипастирску беседу, поред осталог, рекавши: "Победом над иконоборцима 843. године, Православна Црква је по многим питањима вере која су потресала верне хришћане, коначно формулисала своју веру, 843. године на сабору у Цариграду. Том победом, пре свега, осведочена је вера Богочовека Христа, осведочена је истина да је Он потпуни Бог и потпуни човек, у личности Сина Божијег. Посведочена је истина да је човек створен као икона Божија и да је створен не за смрт и пролазност, него за вечност. Осведочена је и свету показана истина да је могућа заједница између Бога и човека, у Цркви Сина Божијег у Цркви Христовој. Све истине које су осведочене на сабору на Недељу Православља, на Сабору у Цариграду, нису плод људског домишљања, нису плод људскога гласања и одлучивања, нису плод одлуке већине, него су израз и плод откровења Божијег. Истина о Богу, али у тој истини истина и о човеку, јесте истина која је нама откривена и у којој ми можемо да учествујемо искључиво и само вером, али вером не као интелектуалним уверењем или убеђењем, него вером као свеукупним егзистенцијалним и онтолшким нашим ставом, вером као изразом читавог нашег бића, које је живо искуство заједнице Бога и човека".
Сходно богослужбеном поретку који је предвиђен за катедралне (Саборне) храмове, након отпуста литургијској заједници предочен је текст Синодика Православља, који је састављен 843. године, поводом званичног враћања икона у свете храмове, у време благоверне царице Теодоре и цариградског патријарха Методија. У поменутом Синодику између осталог је написано:
"Ко је Бог велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса" (Пс. 76:14,15). Оне који су се ругали Твојој слави, Ти си их исмејао; понизитеље Твојих икона и оне који су нападали Твој лик, показао си да су отпадници и хулници. Зато смо благодарни Богу и победи Господа над овим противницима. Борба против иконобораца (иконокласта) и лукавство има други узрок и биће изложено. Одмарајући се после преласка пустиње, задобивши духовни Јерусалим, као одговор на мојсијевску заповест или боље, на Божански позив: на плочи великог камена која је припремљена да прими Писмо, сматрали смо да је праведно да га запишемо у срцу наше браће, и благослов за оне који држе заповести, и проклетство онима који их преступају…"
Након литургијског отпуста сабрану лутургијску заједницу, још једном, речима архипастирске беседе поучио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је говорио о Недељи победе Православља и спомену којег се сећамо у овај први недељни дан у Великом посту - светој Четрдесетници.
"Нека је срећан данашњи празник и нека би Бог дао да увек целивамо иконе Христове, Пресвете Богородице и светитеља Божијих, али да целивамо и поштујемо сваку икону Божију, а то је сваки човек. Да се држимо своје вере јер она ће утврђивати наш живот, а наша вера значи истинску и праву слободу, наша вера значи да никоме ништа не намећемо, него да је собом и својим животом сведочимо, баш онако како је рекао Филип Натанаилу "Дођи и види". Да они који нас виде као заједницу, у њој препознају смисао и лепоту, препозанају присуство Божије и истинску и праву слободу", рекао је Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи на крају торжстевене свете архијерејске Литургије у заветном спомен-храму Светога Саве на Врачару.