* * *
Патријарх Порфирије богослужио у Покровском храму: Смирење је пут ка Богу јер оно изграђује Цркву
У прву припремну недељу свете Четрдесетнице у којој се чита свештено зачало о митару и фарисеју, 13. фебруара 2022. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије предстојао је евхаристијским сабрањем у београдском храму Покрова Пресвете Богородице у Кајмакчаланској улици.
Предстојатељу Српске Цркве саслуживало је свештеничко братство ове београдске светиње која је за богослужбену употребу освештана на празник Покрова Пресвете Богородице 14. октобра 1933. године, када је са благословом патријарха Варнаве чин Троносања храма савршио викарни Епископ Викентије Вујић. Благољепију сабрања допринело је саслуживање часних ђакона Архиепископије београдско-карловачке.
После прочитаних светописамских зачала која су према богослужбеном правилу одређена за овај недељни дан, првојерарх Српске Цркве је беседио поучавајући и указујући на правилно разумевање јеванђелске перикопе о митару и фарисеју која се налази у Јеванђељу по Луки. У првом делу своје надахнуте омилије Патријарх је истакао значај духовне припреме за период свете и Велике Четрдесетнице којој идемо у сусрет, а која за сваког припадника Цркве представља период духовног препорода и свецелог покајања.
У молитви пред Господом свако пројављује и показује своје реално стање. Важно је да испуњавамо закон Божји, јер без испуњавања закона Божјег и без испуњавања заповести Христових, ми напуштамо и издајемо Јеванђеље, издајемо систем вредности који утврђује наше постојање и који треба да буде светлост свету. Систем вредности и заповести Јеванђелске не подразумевају само спољашње испуњавање закона и спољашње држање заповести, него наша жеља и спољашње испуњавање заповести не треба да служи томе да промовишемо себе, да се преузносимо над другима, да сматрамо да смо бољи од других. То спољашње држање заповести треба да буде утемељено на смирењу, на скромности и свести о себи коју можемо задобити само онда када скрушено и искрено стојимо пред лицем Божјим, и када упућујемо скромну молитву Њему, како су и бројни светитељи чинили, истакао је Патријарх српски Порфирије.
У својој беседи Патријарх Порфирије је указао на светитељски лик Преподобног Силуана Атонског који је из срца изговорио суштинску поруку "држи ум свој у аду и не очајавај". Нека би Господ дао да свагда узрастамо, да узрастамо онда када смо смирени и свесни својих немоћи, да будемо они који чувши ову реч Христову иду путем цариника, путем смиреноумља, а не путем гордости и лицемерја, путем који подразумева да желимо да нас људи преузносе и хвале, закључио је Патријарх.
* * *
Епископ Стефан богослужио у храму Светог Саве: Изван Цркве нема спасења
У недељу о митару и фарисеју, 13. фебруара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, началствовао је евхаристијским сабрањем у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару. Преосвећеном владици саслуживало је многобројно свештенство и ђаконство, међу којима и високопреподобни архимандрит Нектарије.
После прочитаних светописамских чтенија, са благословом началствујућег Епископа Стефана, речима недељне беседе сабране је поучио протопрезвитер Бранислав Кличковић, парох при храму Светог Саве.
Након литургијског отпуста сабраној пуноћи Цркве Божје у заветном храму васколиког рода нашег, обратио се Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан. Драга браћо и сестре, нека је на здравље и спасење данашња света Литургија, причешће нас већине која се данас овде причестила. Велика је радост што знамо и живимо животом Цркве. Људи који се причешћују, дубоко верујемо да поимају своју веру, због тога и знамо да су ове наредне четири недеље припремне недеље Великог и часног поста, и зато је важно да се потрудимо, колико је могуће, да се припремимо и најдубље могуће уђемо у овај Велики и часни пост, како бисмо као људи могли да разумемо велики Празник над празницима - Васкрсење Христово. Ова недеља је посвећена митару и фарисеју, а суштина јеванђелског описа је да не будемо горди као фарисеј, већ да будемо само трудољубиви као он. Да не будемо грешни као што је цариник, него да имамо смирење као што је он имао. Црква је једино спасење и нема спасење изван Цркве без наших ближњих, само заједно осећамо пуноћу благодати Божије, поучио је Епископ Стефан у свом кратком слову.
* * *
Епископ Јеротеј богослужио у храму Светог апостола и јеванђелиста Марка: Пост и молитва су два крила која нам помажи да стигнемо у Царство небеско
У први недељни дан наше духовне припреме за свету и велику Четрдесетницу, у недељу о митару и фарисеју, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, предстојао је светом архијерејском Литургијом у београдском храму Светог апостола и јеванђелиста Марка на Ташмајдану. Преосвећеном владици Јеротеју саслуживао је велики број пречасних празвитерâ и часних ђаконâ Архиепископије београдско-карловчке, међу којима и протосинђел Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.
Беседећи после прочитаних одељака из Апостола и Јеванђеља, Епископ топлички је беседио указујући на врлине које бисмо требали да примењујемо у хришћанском животу, како бисмо васцелим својим бићем постали људи Јеванђеља и они који речју и делима творе заповести Божје на које нас свештено Јеванђеље увек и изнова подсећа.
Фарисеј је имао вештачки однос према Богу, он је био религиозан и њему Бог није био потребан, он је имао своје обреде које је испуњавао и знање које је поседовао из књига Старог Завета о Богу. За њега Бог није био живи Бог, за њега је Бог био фикција. Тражио је од Бога да га похваљује и сам је себе непрестано хвалио, дајући себи за право да суди другима, рекао је Епископ Јеротеј указујући на погубну реалност са којом је био суочен фарисеј из данашње јеванђелске перикопе.
Говорећи о другој личности која се спомиње у данашњем Јеванђељу, Епископ топлички је указао на његове врлине које би требале да постану светли пример и нама: За разлику од фарисеја цариник је био искрен и према Богу, и према себи и према другим људима. Он је познавао своје слабости, али их је познавао пред Богом што је много битније, јер човек једино на тај начин стиче спасење. Ово су два универзална људска односа које срећемо и данас у Цркви. Овај одељак се чита јер нам се приближава Велики пост којим се припремамо за свето Васкрсње Христово. Црква нас подсећа какав духовни став треба да имамо када постимо, јер су пост и молитва два крила која нам помажу да прелетимо преко црвеног мора и стигнемо у обећану земљу - рај и Царство небеско, закључио је Епископ топлички Јеротеј.
* * *
Епископ Јустин богослужио у Малом Мокром Лугу: Смирење је темељ духовног узрастања
Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, началствовао је на светој архијерејској Литургији у храму Светог мученика Трифуна у Малом Мокром Лугу. У прву припремну недељу Великог поста, коју називамо недељом о митару и фарисеју, 13. фебруара 2022. године Епископу Јустину саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, међу којима и протосинђел Петар (Богдановић), настојатељ свештене обитељи манастира Горњак у Епархији браничевској.
Након прочитаних одељака из Светога Писма, Епископ хвостански је произнео надахнуту архипастирску беседу на тему јеванђелске приче која наглашава значај смирења које је темељ нашег духовног узрастања и усавршавања.
Данашње друштво и време и су испуњени хвалисавошћу, говоре нам да морамо да будемо јаки и бољи од других, и стално се са неким упоређујемо и стално желимо да будемо у праву. Због тога упадамо у охолу замку гордости. Не треба се нисаким упоређивати, истакао је Епископ Јустин и у наставку беседе указао на опасности које вребају на друштвеним мрежама када се оне не употребљавају на правилан и адекватан начин.
Смирење значи да прихватимо себе онаквим какви јесмо, грешним, слабим, несавршеним, али и људима који се кају и желе да раде на себи и да се приближе Богу. Кључна разлика и проблем овога фарисеја није била у томе што је рекао лаж, али он није схватио истину о себи, него је самога себе прогласио истином и тиме затворио врата раја и врата милосрђа Божјег. Онај други спознао је истину о себи, спознао је да смо немоћни, да смо прах и пепео, да смо трава и цвет који се данас појави и више га нема ако нисмо са Богом, рекао је Епископ хвостански Јустин, и додао: Не сме врлина да нам постане оруђе за осуђивање и омаловажавање другога, за презирање и преузношење себе у односу на друге. Све у Цркви лежи на закону љубави, и све што чинимо творимо да бисмо отворили своје срце за Бога и ближње. Потребно је да победимо све страсти и преобразимо их у врлине, да заволимо себе и тек онда можемо да се отворимо за ближње, закључио је Епископ Јустин.
Након заамвоне молитве Епископ Јустин је освештао славске приносе - колач и кољиво, поводом престоног празника храма Светог мученика Трифуна у Малом Мокром Лугу надомак Београда.
* * *
О литургијским сабрањима у недељу о митару и фарисеју, широм Српске Православне Цркве, погледајте у данашњем издању дневне информативне емисије "Вести из Цркве":
* * *
Недеља о митару и фарисеју
Епархија бачкаПрва припремна недеља за свету Четрдесетницу посвећена је подстицању верних на смирење, које се наглашава у еванђелској перикопи о митару (царинику) и фарисеју, по којој се и ова недеља тако назива.
Задобијање смирења као мајке свих врлина представља прву степеницу или први ниво у овој приппреми за четрдесетодневни пост. Са друге стране, позвани смо на појачану пажњу да не скренемо са пута смирења и упаднемо да пут гордости, јер као што је смирење почетак свих врлина, тако је гордост почетак сваког греха и ништавила. У Старечнику читамо како се свети Макарије Велики египатски једног дана на три километра од манастира, сусрео са демоном: накинђурен, накићен шљокицама, златним, разноврсним красотама. И упита га: „Куда ћеш?“ – „У твој манастир“. – „Код мојих монаха, имаш ли посла?“ – рече Свети Макарије. „Једнога ухвати дрем у Цркви, другом нечисту мисао убацим у душу и он почне да се бави њом, трећем хулу зацарим у души, али“, рече ђаво, „тебе не могу никад да победим“! – „Зашто?“ – „Због твог смирења. Тиме ме ти убијаш“.
Основна идеја богослужења овог дана иста је она коју изражавају завршне речи еванђелске приче: Сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се (Лк. 18,14). Од овог дана па закључно са петом недељом Великог поста на сваком васкрсном јутрењу након Еванђеља певају се умилни покајни тропари:
Отвори ми врата покајања Животодавче, јер се дух мој рано подиже у светом храму Твом, носећи телесни храм само погањан, но као Милостив очисти ме твојом милосрдном милошћу.
У среду и петак ове недеље нема поста, на посрамљење фарисеју који је себе испунио гордошћу хвалисањем тиме што пости два пута седмично. На други разлог забране поста ове седмице подсећа нас и сâм Триод: на посрамљење јеретика Јермена, који те седмице држе пост „звани арцивуријев“.
* * *
Доносимо аудио запис емисије Радио-Беседе Епархије бачке, Богослужбене особености великих празника, која је посвећена првој припремној недељи за свету и велику Четрдесетницу.
