ТВ Храм / Епископ Сава: Пресвета Богородица је мајка целокупног људског рода (ФОТО/ВИДЕО)

УТОРАК, 25. 1. 2022 - 11:52

Извор: ТВ Храм

Епископ Сава: Пресвета Богородица је мајка целокупног људског рода (ФОТО/ВИДЕО)

У тајни љубави Божије посебно место заузима Превета Богородица која је Сасуд благодати Божије кроз коју је на овај свет дошао сам Господ Исус Христос, рекао је Епископ Сава у својој архипастирској беседи произнетој на дан молитвеног прослављања празника чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељице у храму Светог Јована Владимира.

У уторак 25. јануара, поводом молитвеног спомена у част чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељице, Његово Преосвештенство Епископ марчански господин Сава, викар Патријарха српског, началствовао је на светој архијерејској Литургији у храму Светог Јована Владимира. Преосвећеном Епископу саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско – карловачке.

Након прочитаног светог Јеванђеља Епископ Сава је на почетку своје беседе подсетио верни народ да смо завршили прославу празника Рођења Христовог, а ових дана да завршавамо прославу празника Богојављења, празник у коме се људском роду и целом свету открио видљиво и јавио сам Господ и Света Тројица у моменту Крштења Господа Исуса Христа на Јордану.

Преосвећени је напоменуо да смо ових дана у црквеним песмама и химнама слушали о улози Пресвете Богородице у домостроју спасења и догађају Оваплоћења Христовог и да кроз два дана прослављамо и празник Светог оца нашег Саве, првог Архиепископа наше Цркве, онога који је устројио нашу Цркву и онога који је просветио народ наш, који је у таму нашега незнања унео светлост Христове науке и Христовом светлошћу обасјао сав наш род, због тога са правом заједно са светом равноапостолном браћом Кирилом и Методијем и Светога Саву можемо назвати равноапостолним.

Епископ Сава је у наставку своје архипастирске беседе говорио о љубави Божијој, рекавши да у тајни љубави Божије посебно место заузима Превета Богородица која је Сасуд благодати Божије кроз коју је на овај свет дошао сам Господ Исус Христос. Преосвећени је говорио и о вољи Божијој апострофиравши да и ми у нашим животима не разумемо вољу Божију, али ако је прихватимо схватићемо накнадно да све што нам Господ даје јесте ради нашега спасења и нашега добра и уколико у одређеном моменту не разумемо вољу Божију и није нам јасно можемо да се сетимо Пресвете Богородице која није разумела тајну која јој је откривена али са смирењем прихвата и са благодарношћу нека ми буде Господе по речи Твојој, због тога Пресвета Богородица има храброст да се моли и да заступа читав људски род.

Преосвећени Епископ је на крају своје беседе истакао да је Свети Сава многе манастире посветио Пресветој Богородици, а да је са једног свог путовања у Свету Земљу донео и две иконе чудотворне, икону Пресвете Богородице Тројеручице и икону Млекопитатељицу које се и до данас чувају на Светој Гори.

На крају Евхаристијског сабрања Преосвећени Епископ је освештао славске дарове и преломио славски колач.

У овој светињи која се налази у београдском насељу Медаковић, чува се копија чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељице, с тога се сваке године овај празник торжествено прославља у једином београдском храму посвећеном српском краљу и мученику.

***

Чудотворна икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице, налази се на Светој Гори, у месту Кареји у Испосници Светог Саве Србског. Својевремено је на том месту утемељивач српске цркве Свети Сава провео читавих седам година у молитви, посту и писању. У испосници, тада једном малом удубљењу у стени, Свети Сава се свакодневно молио тако што се до паса закопавао у земљу, не би ли смирио своје телесне страсти и нашао смиреноумље, а потом се целодневно предано молио Господу Богу и писао црквена упутства и књиге. Једна од његових молитви је била да Српска православна црква добије аутокефалност од Цариградске патријаршије, што му је успело, чиме су Срби добили своју цркву. У Испосници се држи посебан типик који је поставио Свети Сава, нарочито за ову келију. Монах или монаси који живе у њој не треба да се занимају ничим другим осим молитвом за цео свет и да за дан и ноћ прочитају цео Псалтир, а у току једне седмице целокупно Четверојеванђеље.

Чудотворну икону Богородицу Млекопитатељицу (грч: Γαλακτοτροφούσα) је по предању, насликао Свети апостол и јеванђелист Лука по благослову саме Царице Небеске, по њеном стварном лику и представља једну од најстаријих икона на Светој Гори, а и у свету. Јединствена у православном свету, икона Пресвете Богородице Млекопитатељица представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Сликана је на основу Јеванђеља: „Блажена утроба која те је носила и дојке које си сисао“ (Лука 11,27)! О тој истини су такође говорили и писали Свети оци Источне цркве.

Свети Јефрем Сиријски каже у песмама на Рођење Христово: „Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио њезиним млеком. Када се Господ хранио млеком Маријиним, тада је точио живот свему свету.“

О Богородичином дојењу Господа млеком певао је и Свети Роман Мелод. Његове и других црквених песника химне о томе ушле су у Богослужење наше Цркве и налазе се у црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих Црквених песама исписана је на хиландарској икони Млекопитатењици у карејској испосници Светог Саве: „Златоплетени Стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватњиво је чуди: како млеком храниш Господа!?“ (Егзапостилар на Успеније Богородице).

Сходно овом Светом предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељице, познате још из старина у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у православној Византији. Затим и код православних Словена, најпре код Срба, а затим и код Руса. У Српској цркви, позната је фреска Богородице Млекопитатељице у Пећкој Патријаршији (из времена Архиепископа Светог Данила, почетак XIV века) и у Науму код Охридског језера (такође из XIV века). Оне су настале највероватније по угледу на икону Млекопитатељицу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.

Наиме, по усменом предању сачуваном у Манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељице налазила се у Лаври Светог Саве Освећеног, која се налази двадесетак километара јужно од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, Свети Сава Освећени, по коме је Свети Сава Србски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окруживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са запада, по имену Сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божије Млекопитатељице и такође његов игумански жезал, тј. штап. Свети Сава Освећени упокојио се (†532) у миру и радости четрвте године владавине великог цара Јустинијана.

Шта се догодило када је Свети Сава Србски дошао у тај манастир, описано је у тексту о икони Тројеручици.

Игумански штап, тј. „патерицу” он је оставио у келији Преображења. Ова келија и до данас носи назив „Патерица”. Ту се чува игумански штап Светог Саве Освећеног, прелепо дело уметничке вредности, урађено у слоновој кости.

Чудотворну икону Богородице Млекопитатељице Свети архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареји, коју је посветио Преподобном Сави Освећеном.

По предању, Икона је првобитно постављена десно од Царских двери, како правила православне цркве налажу. Међутим, током ноћи она се тајанствено премештала на леву страну на опште чуђење мајистора и монаха. Након треће ноћи и њеног премештања, Свети Сава је из велике љубави према Богородици одобрио да икона Пресвете Богородице Млекопитатељице остане на Христовом месту, што је преседан. Због великог поштовања према Светом Сави и Пресветој Мајци Васељенска саборно-католичанска православна црква је ту промену одобрила и благосиљала.

Овој Светој икони Богородице Млекопитатељице многи благочестиви православни хришћани обраћају се са вером и молитвом, а преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници кад дођу у Испосницу Светог Саве у Кареји.

Чудотворна икона Пресвете Богородице Млекопитатељице, која је иконописана и намењена као дар светогорских монаха Руском народу, боравила је у Србију. Била је изложена верницима за целивање у Цркви Светог Саве на Врачару од 18. децембра 2007. до 8. јануара 2008. године. Икона је дочекана свечаном литијом, а у све дане боравка служен је Акатист Пресветој Богородици Млекопотатељици.

Нашом усрдном молитвом пред овом иконом Мајка Божија помаже код порођаја, при недостатку мајчинског млека, за здравље, одржавање и васпитање деце. Црква је прославља 25/12. јануара.