Божанствену литургију, у недјељу 8/21. новембра, на Аранђеловдан, у народом испуњеној загребачкој цркви Преображења Господњег служио је Владика марчански Сава, окружен свештенством Катедралног храма.
Владика је по прочитаном јеванђељу бесједио о богаташу и Лазару. Нагласио је да нам је име богаташа остало непознато, док са друге стране, јеванђелист јасно наводи име Лазара сиромаха, презреног и одбаченог. ”Сва личност овог богатог човека, све оно што је он садржавао у себи и што је испољавао и изражавао, сва његова суштина у ствари је било богатство. Не личност људска, не икона Божја по којој је створен човек, него имање, иметак, задовољство, скерлет и свила, богата трпеза”, казао је владика и истакао да је супротност богаташу не у сиромаштву Лазара него у томе што се његова суштина није сводила на сиромаштво. Као што је у случају богатог страст за стицањем, уживањем, славом и весељем до те мере обузела богаташа да није ни примећивао човека који пред његовим вратима покушава да преживи ”Лазара није обухватила страст сиромаштва. Лазар није роптао зато што је сиромашан. Није проклињао оног који је богат. Није покушавао да отме богатоме да би он имао. Лазар је био човек праведан”, рекао је владика Сава.
Није свако богатство лоше, као што није ни свако сиромаштво добро, рекао је Епископ марчански и додао да ”ако сиромаштво постане повод и прилика да потпаднемо под страст роптања, гунђања, бацања камења на себе, на ближње и на Бога зато што смо сиромашни, у том моменту падамо у страст сиромаштва и то сиромаштво није благословено”.
У истој јеванђељској причи спомиње се и други, праведни богаташ – праотац Аврам, човек који је био врло богат и имао огромно имање, али који је својим имањем добро управљао и делио га са другима. Био је гостољубив, за разлику од првог богаташа. Свакога ко би пролазио Аврам би свратио у свој дом, нахранио га, дочекао га и угостио, казао је владика. ”Тај Аврам који је Бога дочекао у свом дому јесте Аврам који је наследио заједницу са Богом и Царство Његово и не само наследио, него и у Царству небеском у своје наручје прима праведнике. Дакле, у наручју таквога богатога човека налази се душа сиромаха презреног и одбаченог у овом свету”.
”Знамо сви да нас Црква учи да треба бити милостив, јер Бог је милостив према милостивима, док је према онима тврдога и каменог срца праведни судија. Међутим, већ када изађемо кроз врата овога храма, наићи ћемо на мноштво сиромаха. Нису сви они који траже милостињу сиромашни. Нажалост, има и професионално сиромашних”, рекао је викар патријарха српског и нагласио да свако зна у свом ближем и даљем окружењу некога коме је потребна помоћ. ”Можда и међу нама данас стоје људи којима је потребна помоћ. Али често пред нама стоје људи којима је потребна наша љубав, наша пажња, наша блага реч. Ако и немамо богатство у материјалном смислу да неком помогнемо, у Цркви скупљамо богатство духовно, богатство Духа Светога, љубав коју би требали да делимо са ближњима, са онима који су у потреби. Имамо поред себе и живимо са људима којима је потребна наша помоћ, блага реч, утеха. Потребно је подићи га, узети га за руку и подићи га са пода. Његову муку и тескобу препознати и поделити са њим, понети. Таквима ће и Бог бити милостив. Таквих је Царство небеско”, рекао је владика Сава.