У току Свете Литургије Патријарх Порфирије је у чин јереја рукоположио ђакона Зорана Недића.
После прочитаног Светог Јеванђеља Патријарх Порфирије се верном народу обратио беседом у којој је између осталога нагласио да светитељи Божији, колико год су наша веза они су и наша обавеза, они нас обавезују управо чињеницом да се њима обраћамо и на то да колико год можемо собом и својим животом свакодневно угледамо се на њих, да идемо њиховим стазама и њиховим стопама. Управо то значи и наша вера, ми се вером поносимо јер имамо чисту јеванђелску православну веру, у реду је да благодаримо Богу што нам је дао истиниту веру и истинити пут, али то не треба да буде повод за преузношење за израз онога што је корен свакога пада и свакога греха, не треба да буде повод за гордост.
Управо то што смо добили од Бога нас обавезује, обавезује нас Господ својим речима на оно што је циљ и смисао нашега живота, на оно што изнад свега и после свега остаје а то је љубав. Патријарх Порфирије је додао да треба да контролишемо свој егоизам и треба да ограничавамо страсти у себи, да обуздавамо самољубље и да се све подреди нама.
На крају Свете Литругије Патријарх Порфирије је освештао славске дарове и преломио славски колач.
Градња храма Светог великомученика Димитрија почела је 22. априла 1998. године - са прекидом у ратним годинама (септембар 1998 - јун 1999. године). Блаженопочивши Патријарх Павле освештао је темеље храма 15. новембра 1998. године. Поред храма се налази и пратећи објекат са звоником и потребним техничким просторијама. Врх куполе звоника је 31,73 м. На Митровдан, 8. новембра 2001. године, блаженопочивши Патријарх српски Павле освештао је крстове за оба објекта.