Оливера Радић

Преосвећеном Владики саслуживао је игуман манастира архимандрит Стефан са још 14 свештенослужитеља из Епархија рашко-призренске, нишке и црногорско-приморске, међу којима су били и игумани манастира Светих Архангела код Призрена - о. Михајло, Бањске - о. Данило, Дубоког Потока - о. Ромило, као и проректор Богословије у Призрену о. Исидор. На Литургији су се сабрале и монахиње из Ђаковице, св. Димитрија из Сушице и многобројни верници са свих страна, као и 50-ак расељених мештана Зочишта.

Подсетивши на прочитано Јеванђеље, Владика је рекао да "све оно што је Господ чинио овде на земљи, Он је то дао и Својим светим ученицима, да се и даље пројављује сила Божија пројављује кроз мале, немоћне, незнатне, да та сила Божија није од овога света". Свети врачи су исцељивали сав живи свет, имајући "ону љубав коју је Господ пројављивао", а то је "исконска, вечна љубав Божија, која никад не престаје" рекао је Владика Теодосије.

У време када су монаси били протерани и када се мржња пројавила на овом месту, после спаљивања манастира и рушења цркве, "силом Божијом и дејством светих Врача и нашом љубављу према овом месту, ово место је поново заживело, светиња је васкрсла и сада још јаче сија и светли свима нама" нагласио је Владика који је подвукао да "оно што је од Бога, не могу људи да убију, покваре и обесвете. Оно што је Бог дао - то траје" рекао је Владика Теодосије (звучни запис 1).

Ове године домаћини су били Миљан Божовић из Зубиног Потока и Небојша Николић из Лапљег села, а за следећу годину су се пријавили Стефан Гуџић из Добротина, Мирко Арсић из Лапљег Села и Ђорђе Ђорђевић из Црквених Водица у општини Обилић.

На крају је Преосвећени Владика честитао колачарима пожелевши им да их свети бесребреници укрепе и благослове, како би се сабрали и следеће године.